Како је прије 136 година Никола Тесла промијенио свијет

Глас Српске 23.10.2025 22:34

Фото: Агенције | Никола Тесла

На јучерашњи датум, 22. октобра 1889. године, највећи свјетски изумитељ Никола Тесла патентирао је свој најпознатији изум – вишефазну наизмјеничну струју.

Тог дана у Канцеларији за патенте у Њујорку пријавио је чак шест патената, а током живота их је скупио више од 300.

Почетак „револуције“

Још као студент, Тесла је указивао на недостатке истосмјерног електромотора.
Помоћу окретног магнетског поља, побољшао је тај уређај и створио први електромотор на измјеничну струју.

Овај патент донио му је богатство – лиценцу је купила компанија „Westinghouse Electric“, која је убрзо препознала потенцијал нове технологије.

Неколико година касније, измјенична струја представљена је на Великој изложби у Чикагу, а недуго затим је предложено да се на Нијагариним водопадима изгради прва хидроелектрана на измјеничну струју.

Хидроелектрана је завршена 1896. године, чиме је започела ера електрификације свијета.

Теслин допринос човјечанству

Изум из 1887. године постао је темељ модерног електроенергетског система.

У наредним годинама, Тесла је наставио са открићима, а 1891. – патентирао је Теслин трансформатор

Продао Вестингхаусу патенте за вишефазне системе преноса струје на велике раздаљине

За девет година рада (1888–1897) добио је око 100.000 долара, што би данас вриједило више милиона

Американци су 30. јула 1891. године, када је имао 36 година, препознали његову генијалност и додјелили му држављанство Сједињених Америчких Држава.

Боравак у Београду и порука студентима

Тесла је у Београду боравио од 1. до 3. јуна 1892. године, на позив физичара Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета.
Приређен му је свечани дочек, а краљ Александар Обреновић га је одликовао орденом Светог Саве.

Том приликом Тесла је студентима Велике школе поручио:

„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету.“

Мисао која је остала заувијек

У књизи Ђорђа Станојевића „Никола Тесла и његова открића“ из 1894. године, Тесла је записао:

„У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих одушевљених људи; али, ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство... Ако се те наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дјело једног Србина.“

Човјек који се оженио науком

Никола Тесла се никада није женио. Говорио је да се „најбоље оженио науком“, а своје дане је проводио у лабораторији, често сам.

Записао је:

„Осјетио сам да човјек није сам док год мисли о другима.“

Није тражио богатство ни славу. Вјеровао је да свјетлост припада свима, а не онима који је посједују.
Његова најпознатија мисао гласи:

„Не жалим што други краду моје идеје. Жалим што немају своје.“

Смрт генија

Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943. године, на Божић, у 87. години живота.
Пронађен је у својој соби у хотелу „Њујоркер“, миран и с осмијехом на лицу.

У посљедњој биљежници оставио је ријечи:

„Све што сам урадио – урадио сам за добробит људи.“

Његов пепео данас почива у Београду, у Музеју Николе Тесле.
А сваки пут када притиснемо прекидач – нехотице додирујемо његов сан: свијет који свијетли.