На данашњи дан први пут је поменута Бањалука: О ком документу је ријеч и гдје је он данас

На данашњи дан, 6. фебруара 1494. године, име Бањалуке први пут је ушло у званичне историјске списе. За то је заслужан угарски краљ Владислав II Јагеловић, који је тог датума издао документ у којем се по први пут спомиње назив данас највећег града Републике Српске.

Ријеч је о службеном акту писаном на латинском језику, који се и данас, у свом изворном облику, чува у Државном архиву Мађарске у Будимпешти.

Кључне чињенице

• Име Бањалука први пут је забиљежено 6. фебруара 1494. године.
• Град се помиње у документу угарског краља Владислава II Јагеловића.
• Документ је писан на латинском језику.
• Оригинал се чува у Државном архиву Мађарске у Будимпешти.
• Не ради се о повељи о оснивању, већ о првом познатом писаном спомињању имена града.

Шта заправо каже документ

Важно је нагласити да овај спис није повеља о оснивању града, већ административни документ у којем се Бањалука помиње као већ постојеће мјесто.

То значи да је насеље постојало и раније, али је 1494. године забиљежено његово прво познато писано помињање.

У тексту се, између осталог, наводи име Јурја Микулашића у Бањалуци, што представља најранији сачувани запис о граду под данашњим именом.

Свједочанство о значају града

Овај историјски документ касније је анализирао и мађарски историчар Лајош Талоци у капиталном дјелу „Повијест бановине, града и вароши Јајца 1450–1527“, објављеном 1916. године у Загребу.

Талоци Бањалуку описује као:

• један од најважнијих градова у котлини Врбаса
• значајно утврђење иза Јајца
• мјесто испод којег се развијала варош
• подручје у којем је постојао самостан просјачког реда

Према његовим наводима, становници вароши су у вријеме турске опасности добијали помоћ од мађарског краља.

Од првог записа до савременог града

Од 1494. године до данас, име Бањалука више није било ријеткост у историјским изворима. Град се постепено појављује:

• у званичним актима
• војним и управним списима
• на раним картама овог подручја

Током вијекова мијењао је владаре, границе и улоге, али је остао једно од најважнијих урбаних средишта западног Балкана.

Више од имена на папиру

Данас, више од пет вијекова касније, тај први запис није само архивска биљешка, већ симбол дугог континуитета живота града.

Од средњовјековне вароши и утврђења, преко османског периода и аустроугарске управе, па све до модерног административног, културног и универзитетског центра, Бањалука је израсла у град који носи богату и слојевиту историју.

И све је почело једном реченицом у латинском документу – 6. фебруара 1494. године.

Документ који, засад, први спомиње Бањалуку у цјелини гласи:

“Будим, 6. 2. 1494.

Властито упутство господина краља Владислава по милости Божјој краљ Угарске и Ческе итд. нашим вјернима, поштованом оцу у Кристу господину Томи, бискупу ђурском и постулату егерских цркава, врховному нашем тајнику и канцелару, те угледному и узвишеном палатину и суцу нашег двора, као и поштованом оцу у Кристу господину Стјепану, бискупу сријемске цркве, особноме замјенику наше назочности и узвишеному Ладиславу Канишком, бану наших краљевстава Далмације, Хрватске и Славоније, те вашим замјеницима у вођењу судских послова, такођер и свима другима нашег Краљевства којих се то тиче, суцима и правницима црквеним и свјетовнима који ово буду видјели, поздрав и милост.

Будући да је одани наш поштовани Балтазар Батхyан, бан наше јајачке утврде у нашој и нашег Краљевства служби, заузет чувањем исте утврде, а морат ће се тиме и убудуће по потреби бавити.У томе он сам и племићи Антун Тарко, Петар Хорват, банови замјеници у истој утврди, Јурај Микулашић у Бањалуци, други Јурај де Мyндзент у Врбасу, Тома Хорват у истом Врбасу, Ivan Czernely у Ливцу, Никола и Ладислав из Гернека у Котору, Дионизије Дабишевић у Бочцу, Иван Мишљеновић у Гребену, Јурај Твртко у истом Гребену и Вид у Цријепанском, кастелани, поданици и службеници истог Балтазара Батхyана, који су на сличан начин у нашој служби заузети са својим господаром, неће моћи због узнемиравања на задовољавајући начин обављати повјерену дужност, стога снагом и формом нашег новог опћег декрета јављамо вјернима да то знају. Дано у Будиму у четвртак иза светковине Очишћења Блажене Дјевице Марије, године господње тисућу четристотинедеведесетчетврте.”

Од овог првог спомињања, од 6. фебруара 1494. име Бањалука није више било ријеткост ни у званичним актима, као ни на иначе ријетким картама овог краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.