
Да ли су ријечи косовског мученика обликовале вијековну судбину српског народа?
Постоји ли заиста клетва кнеза Лазара, или је то само мит који кроз вијекове живи у народној свијести? Овај чланак доноси причу о њеном поријеклу, историјском значају и савременим интерпретацијама које и данас изазивају полемике.
Како је настала легенда о клетви кнеза Лазара?
Кнез Лазар Хребељановић је један од најславнијих владара српске историје, познат по својој мученичкој смрти на Косову пољу 1389. године. Према народном предању, пред битку је Лазар стао пред своје војнике и изрекао чувену одлуку – да изабере „царство небеско“ умјесто пролазног, земаљског царства.
Међутим, поред ове митске реченице, прича се да је изговорио и клетву онима који не дођу у бој против Османлија. Клетва се помиње у епским пјесмама, а најпознатији њен дио гласи:
„Ко је Србин и српскога рода,
а не дошао на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога, ни девојачкога,
рука му се од тела одвојила,
и од срца његова порода
ни трага му ни гласа не било!“
Историјска позадина: Да ли постоји доказ о клетви?
Иако су многи убјеђени да је кнез Лазар заиста изрекао ову клетву, ниједан историјски документ не потврђује њено постојање. Најстарији запис о овим ријечима налази се тек у народним пјесмама које су настајале вијековима касније.
Међутим, идеја да су издаја и кукавичлук најтежи гријех у српском колективном сјећању била је присутна од средњег вијека до данас. Клетва кнеза Лазара се у том смислу често користи као морални водич – ко не брани своју земљу, неће имати благослов ни потомство.
Неки историчари сматрају да је ова клетва касније уметнута у епске пјесме како би ојачала националну свијест и подстакла патриотизам у тешким временима, посебно у периодима ратова и борби за ослобођење.
Клетва кроз вијекове: Да ли и данас има утицаја?
Без обзира на то да ли је заиста изречена, клетва кнеза Лазара и данас има снажан симболички значај. Често се користи у политичким говорима, али и у свакодневном говору када се жели указати на значај националног јединства.
Посебно се помиње у контексту Косова и Метохије, гдје се многи позивају на Лазареву одлуку као на вјечни завет Срба према овој светој земљи. Истовремено, клетва се тумачи и као упозорење на унутрашње подјеле, издају и неслогу.
У модерно доба, неки аналитичари виде ову клетву као дио менталитета жртве, док други сматрају да она подсјећа на неопходност одбране идентитета.
Мит или реалност: Шта клетва значи за савременог Србина?
Да ли клетва кнеза Лазара заиста постоји или је само епски наратив који је обликовао српску културу? Историјски докази не потврђују да је кнез Лазар заиста изрекао ове ријечи, али њихов значај је неоспоран.
Било да се посматра као мит, историјска реалност или инспирација, она и данас живи у народној свијести. Можда не као буквална пријетња, већ као морална порука о важности храбрости, части и оданости својој земљи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.