Истраживање открило како је потонуо Титаник?

Више од вијека након једне од највећих поморских катастрофа икада, научници настављају откривати нове могуће чиниоце који су можда утицали на потонуће Титаника.

Према истраживању објављеном 2020. године у часопису "Weather", геомагнетизам повезан с аурором бореалис - познатом као сјеверна свјетлост - могао је играти кључну улогу у несрећи која је однијела преко 1.500 живота.

Титаник, британски путнички брод који је у то вријеме словио за неуништив, ударио је у санту леда 14. априла 1912. у 23.40 сати те потонуо у хладним водама сјеверног Атлантика. Од 2.240 путника и чланова посаде, преживјело је само 706 особа.

Али, независна истраживачица времена и фотограф Мила Зинкова анализирала је временске услове те ноћи, ослањајући се на свједочанства преживјелих и податке из бродских дневника. У својој студији, објављеној у августу 2020., открила је како су поларне свјетлости биле изразито видљиве током кобне ноћи.

Зинкова сугерише да би геомагнетска активност која узрокује поларну свјетлост могла имати двоструки учинак на Титаник.

Омела је бродске навигационе системе, што је можда довело до мале, али кључне промјене курса према санти леда. Ометала је комуникацију, отежавајући позиве у помоћ и координацију спашавања. Аурора бореалис настаје када набијене честице из Сунчевог вјетра доспију у Земљину атмосферу и интереагују с гасовима попут кисеоника, стварајући спектакуларне свјетлосне приказе. Али, осим што су визуално импресивне, соларне олује могу изазвати геомагнетске сметње, које утичу на електричне и магнетске сигнале.

Теорија Зинкове сугерише да би управо оваква геомагнетска активност могла бити одговорна за непримјетно одступање Титаниковог курса, довољно да га усмјери према леденој санти. "Чак и наизглед незнатно одступање од 0.5 степени могло је значити разлику између судара и сигурног проласка", навела је у истраживању.

Да је аурора бореалис била присутна те ноћи, потврђују и извјештаји свједока. Џејмс Бисет, други официр брода РМС Карпатиа, који је спасио преживјеле, записао је у бродски дневник да је "аурора бореалис свјетлуцала попут мјесечевих зрака које су избијале сјеверно од хоризонта".

Ако је геомагнетска сила ауроре заиста омела комуникацију, могуће је да су бродови који су се одазвали позиву у помоћ примили нетачне координате, чиме су спашавање и реакција додатно отежани.

Док су ледене санте и људске грешке одувијек били главни фактори повезани с потонућем Титаника, ово истраживање отвара нову теорију: да су природне геомагнетске силе могле имати већи утицај него што се досад претпостављало.

Иако дефинитивни докази још не постоје, студија доноси интригантан увид у то како би космичке силе могле имати улогу у једној од најпознатијих катастрофа у историји поморства, преноси "Клик".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.