Годишњица ослобођења Београда: Круна херојског подвига српске војске (ФОТО; ВИДЕО)

БЕОГРАД - Београд је од окупатора у Првом свјетском рату ослобођен на данашњи дан, 1. новембра 1918. године. То је била круна херојског ослободилачког прегнућа Србије у Великом рату, уз припајање новоослобођених, до тада аустроугарских територија, чије се становништво опредијелило за прикључење Србији, посебно Војводине.

Три године под окупацијом

Под окупацијом се Београд налазио од октобра 1915. до првог дана новембра 1918, више од три године.
Након што су српски ратници, послије пробоја Солунског фронта средином септембра, наставили муњевито ослобађање отаџбине, кулминација је било ослобођење престонице која је тако херојски брањена септембра и октобра 1915. године, да су и сами окупатори, по наређењу фелдмаршала фон Макензена, српским браниоцима подигли споменик.

Земља исцрпљена ратовима

Србија, која је у рату била с кратким паузама од 1912. године и почетка Првог балканског рата, у вријеме ослобођења 1918. била је већим дијелом разорена, са огромним губицима — чак 28 одсто популације, при чему је страдао најздравији и највиталнији мушки елемент у најбољим годинама.

Разорени Београд без струје и воде

Разорени Београд тих дана био је жртва додатног таласа пљачке од стране аустроњемачких трупа у повлачењу.
Инфраструктура је већ годинама била уништена: град је био без струје, чак и без снабдијевања водом, а допрема намирница за тада малобројно становништво била је обустављена.
Процјењује се да је тада у граду, који се током 1914. и 1915. налазио на самој линији фронта, живјело тек око десетине предратног становништва — свега око 10.000 људи, умјесто некадашњих 90.000.

Српски продор изненадио савезнике

Савезници су били изненађени брзином којом су Срби, у року од само 45 дана и под сталним борбама, од Солунског фронта стигли до Београда.
Посљедица је било повлачење из рата и капитулација — прво Бугарске, потом Турске, а онда 3. новембра и Аустроугарске, када су српске снаге ослободиле отаџбину и избиле на њене границе.

Освјетлана улога војводе Бојовића

Београд је 1918. године ослободила Прва армија, под заповједништвом војводе Петра Бојовића.

У град је 1. новембра 1918. први ступио Седми пјешадијски пук, одређен за ту част, јер су његови војници били претежно поријеклом из Београда.

Без артиљерије – да се сачува град

Истовремено су се повлачиле остатке њемачких и аустроугарских трупа, које су приликом повлачења минирале мост преко Саве како би успориле продор ослободилаца.
Српске снаге су избјегле употребу артиљерије током уласка у град, како би спријечиле додатна разарања већ разорене престонице.

Ослободиоци на Калемегдану

Око 11 часова дио ратника Дунавске дивизије пробио се кроз срeдиште града до београдске тврђаве — Калемегдана, док су у град истовремено продрле јединице Дунавске, Дринске и Моравске дивизије.
У раним поподневним сатима припадници Дунавске и Моравске дивизије контролисали су подручја Врачара, Топчидерског брда и Чукарице.

Без свечаности – народ и војска исцрпљени

Грађани су са одушевљењем дочекали ослободиоце, али великих, свечаних, званичних манифестација није било.
Општи премор, изнуреност становништва и војске, као и свијест да је, упркос ослобођењу Краљевине Србије, предстојао наставак борби ради ослобођења сународника у распадајућој Аустроугарској, одложили су славље.

Десет година касније – прва велика прослава

Постојала је свијест да, иако је ослобођење Београда имало изузетан симболички значај, војне активности нису још биле окончане.
Права, службена прослава организована је тек 1928. године, на десетогодишњицу пробоја Солунског фронта, када је приређен велики војни дефиле.

Престоница нове државе

Град Београд, престоница новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, проглашене 1. децембра 1918. године, у новој држави је доживио велики пољет — обнову и изградњу бројних репрезентативних здања, поступно израстајући у праву, модерну престоницу међуратног периода.

Обиљежен дан ослобођења

У Београду је данас обиљежен Дан ослобођења Београда у Првом свјетском рату и положени су вијенци на спомен-костурницу бранилаца Београда 1915. године на Новом гробљу, чиме је одата почаст херојима који су положили животе за слободу српске престонице и отаџбине.

Вијенац је у име града Београда положила замјеник градоначелника Београда Весна Видовић, која је рекла да су на данашњи дан, дивизије под командом генерала Петра Бојовића, ушле у ослобођени Београд.

Она је истакла да тај историјски тренутак симболизује не само крај рата, већ и почетак обнове, наде и новог живота у срцу Србије, објављено је на сајту Градске управе Београд.

Видовићева је истакла да је Београда тада, као и данас, био симбол храбрости, отпора и трајне вјере у слободу и да су тадашњи хероји и жртве темељ данашње Србије, модерне, достојанствене и окренуте будућности.

Према њеним ријечима, Београд и Србија данас стоје као чувари мира, слободе и заједништва, вриједности које су преци изборили.

Вијенце су положили и представнци Владе и Војске Србије, те представници удружења која његују сјећања на Први свјетски рат. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.