„Димитрије Давидовић, сав Србин“: Човјек који је створио темељ српске државности

На данашњи дан, 23. октобра 1789. године, у Земуну, рођен је Димитрије Давидовић, српски новинар, публициста, дипломата, државник и творац првог српског Устава.

Школовао се у Сремским Карловцима, Пешти и Кежмарку, а у Беч је отишао ради студија медицине, које је убрзо напустио да би се посветио новинарству и националном раду.

Почеци српског новинарства: „Новине сербске“

Заједно са Димитријем Фрушићем, Давидовић је 1813. године у Бечу основао први српски лист – „Новине сербске“, које су излазиле до 1821. године.

Ове новине означиле су почетак модерног српског новинарства и одиграле кључну улогу у очувању националне свијести Срба у Хабзбуршкој монархији.

Поред „Новина“, Давидовић је у Бечу покренуо и књижевни лист „Забавник“, окупивши најистакнутије српске књижевнике тог доба.

Од новинара до државника

Након што је напустио Беч, Давидовић је 1821. године дошао у Србију, гдје је ступио у службу кнеза Милоша Обреновића као његов секретар.

Убрзо је постао један од најближих сарадника кнеза:

• 1834. године именован је за министра спољних послова,
• а потом и министра унутрашњих послова Србије.

Као попечитељ просвјете, оснивао је школе, подстицао издаваштво и уређивао „Српске новине“, које су биле наставак његових бечких „Новина сербских“.

Сретењски устав – темељ модерне српске државности

Политичке тензије између кнеза Милоша и српске властеле довеле су 1835. године до потребе за новим уставом.

Давидовић је добио повјерење да изради први српски устав, документ који ће остати познат као Сретењски устав.

Сретењски устав:

• Садржавао је 14 глава и 142 члана
• Потписан је од стране Јеврема Обреновића у име кнеза Милоша, на Сретење, 15. фебруара 1835. године
• Изузетно либералан, под снажним утицајем француског устава из 1830. и америчке декларације о независности

Устав је садржавао и знаменити члан:

„Роб када ступи на српску земљу, онога часа постаје слободан.“

Историчари истичу да је тиме Србија смјело искорачила ка својој суверености и доказала да тежи слободи и правди.

Реакције великих сила и пад у немилост

Либерална рјешења Сретењског устава изазвала су оштре реакције Русије, Аустрије и Османског царства, које су у њему видјеле опасан преседан.

Под притиском ових сила, кнез Милош је морао да укине устав, а Давидовић је пао у немилост.

Иако је изгубио положај, остао је упамћен као храбар и досљедан борац за слободу, човек који није пристајао на цензуру чак ни као уредник „Српских новина“.

Посљедње године и прва сахрана

Давидовић је последње три године живота провео у Смедереву, гдје је умро 6. априла 1838. године, живећи у релативном сиромаштву, без блиских чланова породице.

• Првобитно је сахрањен на простору недалеко од садашње цркве, на неозначеном мјесту
• 1888. године, приликом педесетогодишњице његове смрти, остаци су његови посмртни остаци су свечано пренијети на данашње мјесто, гдје се налази спомен-гробница.

На његовом надгробном споменику од студеничког мермера стоји натпис који је сам написао: „Димитрије Давидовић, сав Србин.“ Његов гроб, као и сјећање на њега, Смедеревци његују до данас.

Насљеђе једног визионара

Димитрије Давидовић остао је симбол просвјећености, либерализма и новинарске етике. Био је човјек који је, у вријеме када је то било „дрскост“, имао храбрости да Србију претвори у модерну државу. „Имати Устав тада је значило дрскост, али у ствари – то је била воља за слободом,“ Његова дјела, идеали и визија надживјели су вријеме у којем је живио и остали дубоко урезани у темеље српске државности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.