Дан када је „стелт“ постао видљив: Како је Војска Југославије срушила понос НАТО-а

БЕОГРАД - Војска Југославије је 27. марта 1999. године срушила мит о америчком “невидљивом” ловцу бомбардеру “Ф-117”, оборивши га изнад села Буђановци током НАТО агресије.

Најважније чињенице

• Војска Југославије оборила је амерички Ф-117 27. марта 1999. године током НАТО агресије.
• Авион је оборен изнад села Буђановци, у Срему.
• Летјелицу су погодили припадници Трећег дивизиона 250. бригаде ПВО.
• Јединицом је командовао пуковник Золтан Дани.
• Ф-117 је гађан са двије ракете система С-125 „Нева“.
• Пилот Дејл Зелко је катапултиран и евакуисан од стране америчких снага.
• Дијелови обореног авиона данас се чувају у Музеју ваздухопловства у Београду.
• Пуковник Дани и пилот Зелко касније су се упознали и постали пријатељи.

Било је то највеће понижење ратног ваздухопловства САД, и изазвало је невјерицу и шок у НАТО а посебно у Вашингтону. До тада се сматрало да авион „стелт” технологије, симбол моћи и неуништивости, који се сматрао невидљивим за радаре, није могуће оборити.

Стари систем „Нева“ против модерне стелт технологије

Америчку летјелицу оборили су припадници Трећег дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране.

Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и “малој техничкој иновацији” успјели да са земље погоде летјелицу.

Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа “нева”, а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге.

Оно што је посебно занимљиво јесте то што је Ф-117А оборен помоћу ПВО система совјетског поријекла С-125 „Нева”, који је био дизајниран још 1960-их година.

Иако стар, овај систем је прилагођен новим технолошким условима и комбинован са иновативним техникама рада радара. Такође, коришћене су и такозване „партизанске тактике” – краткотрајно укључивање радара на неколико секунди, након чега би се мијењала позиција и изводио изненадни напад.

Олупина постала симбол отпора

Пад “невидљивог” авиона изазвао је одушевљење широм Србије, па су се код уличних продаваца могле пронаћи и разгледнице са фотографијом “невидљивог” авиона и ироничним натписима, а међу њима је снимак остатака авиона натоварених на кола са коњском запрегом.

Многи мјештани Буђановаца сачували су дијелове обореног авиона, а неки од њих данас се чувају у Музеју ваздухопловства у Београду.

Дани: Нисмо знали да је невидљив

Золтан Дани, пуковник у пензији, прије двије године за Танјуг да он и чланови његове јединице тада нису знали да тај авион посједује стелт технологију и да је невидљив, тако да су се према њему опходили као према било којем другом циљу.

- На време смо га открили и пустили га да уђе у дубину зоне уништења. Оперативни центар наше претпостављене команде је одобрио да ми извршимо борбено дејство на тај циљ - рекао је Дани.

Навео је да је, када је официр за вођење на његову команду открио циљ са нишанским радаром, наредио лансирање.

Објаснио је да се ракетни систем НЕВА састоји од два радара, да је један осматрачки, а други нишански радар и да је осматрачки радар метарског опсега због чега лакше октрива авионе мање радарске уочљивости.

- Нама се на екрану појавило као да се путнички авион налази на неких 27 километара удаљености, након тога сам известио оперативни центар и рекао да ми имамо циљ, а по трајекторији путања смо оценили да ће ући у зону уништења те смо га пуштали и само посматрали на осматрачком радару - објаснио је он.

Додао је да су касније укључили нишански радар када је авион био већ на удаљености од 15 километара, али да је било битно да се што мање баве нишанским радаром.

- Ако превише зрачимо са тим нишанским радаром, онда постоји могућност да они пошаљу противрадарске ракете. Од свих наших ракетних јединица, једино наша ракетна јединица никада није погођена, а све остале су погођене, бар једном, неке и више пута - додао је Дани.

Од ратних противника до пријатеља

Дани Зелко и Золтан дани поред дијелова обореног "стелта"

Неколико година касније, пуковник Дани, који је оборио “невидљивог”, и пилот авиона Дејл Зелко упознали су се и постали пријатељи.

Навео је да је пилот стелта, када је касније дошао у Србију, рекао да се осјећа лоше због свега што се догодило, да је био преварен јер је мислио, како је објаснио, да у тадашњу СРЈ долази да донесе слободу.

О њему и америчком пилоту снимљена су и два филма - “21 секунд”, а затим и “Други сусрет”, редитеља Жељко Мирковића.

- Дошло се до идеје да се то уради и да практично тиме ми пошаљамо једну поруку целом свету, а то је да су компромис, разумевање, мир у свету и породица најважнији и да нисмо онакви како су нас приказивали. Они су нас демонизовали - рекао је Дани.

"Ф-117А” репутацију стекао борбеним летовима над Ираком

“Ф-117А” или “ноћни соко” репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, према објављеним подацима, 1.270 пута пролетио непримијећен ирачким небом у 39 борбених мисија.

Авион је конструисан у облику брушеног дијаманта, што је необично за летјелице те намјене, а у америчкој војној терминологији добио је назив “стелт”, што на енглеском језику, између осталог, значи и “невидљиви”.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.