Историја
Фото: Reddit
Данас вријеме мјеримо по минутима, сатима и алармима на телефону. Али наши преци нису живјели по дигиталном сату – дан су мјерили по природи, свјетлу, мирисима и звуцима.
По народном обичају код Срба, дан није имао 24 часа, већ 18 посебних дијелова, и сваки је имао свој назив, значење и атмосферу.
Подјела дана по народном схватању
- Праскозорје – тренутак када се на небу први пут појави свјетлост, али сунце још није изашло
- Зора – долазак прве свјетлости, знак буђења природе и живота
- Свануће – сунце се указује на хоризонту
- Јутро – активан дио дана, почиње рад
- Прије подне – вријеме покрета и посла
- Подне – највиша тачка свјетлости, симбол снаге и равнотеже
- Послије подне – свјетлост слаби, али дан је још пун живота
- Сутон – сунце се повлачи, сјене постају дуже
- Сумрак – прелаз из дана у ноћ, вријеме тишине
- Предвече – најава вечерњег мира
- Вече – вријеме окупљања, разговора, предаха
- Мрак – потпуни нестанак свјетлости
- Доба ноћи – прва половина ноћи, све мирује
- Поноћ – симболична граница између два дана
- Глуво доба ноћи – најдубља тишина, вријеме кад “ни птица не лети”
- Први пијетао – знак да ноћ одмиче, живот се полако буди
- Други пијетао – најава доласка зоре
- Трећи пијетао – знак да зора само што није стигла
- Зора – света појава наших предака
За наше претке, зора није била само почетак дана, већ света појава. Вјеровало се да зора доноси живот, снагу, наду и божанску обнову. Многи обичаји, молитве, па и радови у пољу почињали су управо у зору.
У народу се говорило:
“Каква ти је зора, такав ти је цијели дан.”
Зато се дочекивала тихо, сабрано, често уз пјесму или молитву.
За крај – занимљивост која показује везу с природом.
Наши стари су познавали сваки дах природе – нису их будили телефони, већ свјетлост праскозорја, пјесма пијетла и шум вјетра. Њихово вријеме није било само сат на зиду, већ ритам живота у складу са свемиром, преноси 24седам.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
