Жене које су оставиле трага у историји човјечанства (2)

Препоносне за понижења и поразе

Клеопатра се убила угризом змије и осигурала себи, по египатском вјеровању, бесмртност. Послије пораза, Боадицеа је побјегла с бојног поља да би се, према Тациту, отровала, односно, према Диокасијусу, умрла од болести

Политичка превирања настала послије атентата на великог императора изродила су двојицу противника, Марка Aнтонија и Октавијана. Клеопатра се опредијелила за Марка, па је и њега опчинила на невјероватан начин.

Египат је у то вријеме био на граници колапса јер је неколико година била лоша жетва, али упркос томе, она је извела сјајну представу. Приредила је сјајан дочек, а сама се обукла као Aфродита, богиња љубави. Многи сматрају да је такав наступ био вулгаран, али то је био једини начин да се задиви један женскарош, често пијаница и сам вулгаран човек.

Инспирација многима

Са Марком Aнтонијем се вјенчала по египатским прописима, иако је он у Риму већ имао жену и дјецу.

Родила му је сина Птоломеја XV, који је заједно са Цезарионом представљао њену узданицу у будућности.

Послије освајања које је извршио Марко Aнтоније, сва Клеопатрина дјеца постављена су на тронове разних новоуспостављених краљевстава, а Клеопатра је себе почела називати “краљицом краљева”.

На страни Марка Aнтонија Клеопатра се борила у рату против Октавијана. Послије битке код Aкција 31. године п.н.е., побједнички Октавијан је окупирао Египат и учинио га римском провинцијом.

Велики пораз који Марко Aнтоније доживљава од Октавијана сломио је Клеопатру, која је пала у немилост овог прорачунатог човјека. Њега није занимала романса са њом, већ да је у Риму покаже као тријумф, као својину.

Клеопатра себи није могла да дозволи такво понижење и наредила је да јој се донесе кобра у одаје. Убила се угризом змије и осигурала себи бесмртност (по египатском вјеровању).

Њеним насљедником проглашен је Цезарион, али њега је смакао Aугуст и династија Птолемејевића се угасила.

Дјеца коју је Клеопатра имала са Марком Aнтонијем била су поштеђена и одведена у Рим, гдје су стављена под заштиту његове жене, Октавије Минор, која је била Aугустова сестра.

Клеопатра се сматра најпознатијом владарком у египатској историји. Инспирисала је бројне пјесме, драме, слике, филмове и ТВ серије. Она је посљедњи египатски фараон.

Сљедећа жена о којој се и данас прича и која је постала предмет многих књижевних дјела је Боадицеа.

Први подаци о њој датирају из 48. године н.е., када је, послије удаје за Прасутагуса, постала краљица келтског племена на југоистоку Британије - Ицена.

У књизи “Римска историја” Диокасијуса описана је као веома висока жена, сјајних и застрашујућих ледених очију и грубог гласа. Густа и дуга риђа коса досезала јој је до бокова, а око врата је носила тешку златну огрлицу. Увијек је била обучена у шарену тунику причвршћену брошем. Појава јој је била застрашујућа.

Прасутагуса су убили Римљани кад су извршили покољ на друидском савјетовању на острву Енглиси. Послије његове смрти Боадицеа је постала регент. Римљани су одмах почели претварати Иценско краљевство у своје власништво, протјеривали су становништво или га претварали у робље. Тражили су да се исплате неки “заостали дугови”, што је, заправо, било немогуће, а све је ионако припадало Нерону, римском цару.

Побједе Боадицее

Боадицеа се сматрала одговорном за све дугове краљевства, па су је Римљани заробили, скинули и оковану одвели пред народ, желећи да је осрамоте, понизе и учине примјером за сваког ко жели да се одуприје њиховој власти.

Кћерке су јој силовали, што је изазвало њен бијес и подстакло на побуну. Обратила се народу за помоћ.

У међувремену, друга племена на сјеверу водила су рат против Рима. Када их је Боадицеа позвала на уједињење, сва до тада непријатељска племена су се ујединила под њеним вођством.

Вјерује се да је имала око сто хиљада војника када је напала Калмудомиум. Побиједила је и кренула даље. Сљедећи је био Лондомиум, који је пао брзо јер га је римска војска у страху напустила. Затим се упутила на сјеверозапад у Верлумиум. Прије него што је стигла, становништво је већином напустило град. Ипак је и он био порушен и спаљен.

Посљедња битка се десила у средњем дијелу Енглеске.

Римски гувернер Паулиниус и већина римске војске која се налазила у Британији поразили су Келте, а Боадицеа је побјегла с бојног поља, да би се, према Тациту, отровала, односно, према Диокасијусу, умрла од болести.

(Наставиће се)

Посљедњи отпор

Боадицеин рат је био посљедњи отпор римском освајању Британије. Послије тога Нерон је, ужаснут окрутним понашањем Римљана према Келтима, смијенио Паулиниуса и поправио животне услове Келта. Боадицеа је тако постала легенда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.