Фото: ВЈЕРСКЕ СЕКТЕ - Хазари-- Хазари пуштају своје коријене међу Словенима
Данас у Русији постоји секта истог имена, чији припадници претендују да су духовни насљедници тог племена. Они проповиједају о заједничкој месијанској улози руског народа у остваривању универзалног и свјетског пројекта!
Према руском теоретичару Михајлу Епштајну, аутору књиге "Ново секташтво", у хазарској држави су живјели представници три вероисповијести. Најбројнији су били муслимани, затим хришћани и најзад јудаисти
Хазари су типична секта Новог доба, створена на Западу са намером да пусти своје корене међу Словенима, а посебна циљна група су јој Руси, Јевреји и етничке групе исламиста у Руској Федерацији.
Изворно, Хазари су турско племе, које је преобраћено са ислама на јудејски мистицизам. Пошто су у X веку покорени од стране руског кнеза Владимира, ишчезли су са историјске сцене. Међутим, данас у Русији постоји секта истог имена, чији припадници претендују да су духовни наследници тог племена. Они проповедају о заједничкој месијанској улози руског народа и интернационалног братства народа у остваривању универзалног и светског пројекта!
Популаризацији Хазара први је допринео Јуда Ха Леви (1085-1140) из Толеда, који је написао у Талмуду измишљени дијалог између јеврејског научника и краља Хазара. Та расправа показује како филозофија може доказати божје постојање, али да бисмо о Богу сазнали више, потребна је објава. Било је то време преображаја у филозофији, када је Aристотел постао важнији од Платона и када је савремена наука губила у правцу атеизма, не остављајући места за религију. Истовремено, то је био период правог процвата окултних организација и секти. Магија и окултизам су се у хришћанству традиционално сматрали за подручја Сотониног деловања.
Интересантно је да су ти покрети добили замах у јудејским заједницама у крилу ислама, а посебно у Шпанији, где се развија алхемија као окултна дисциплина. На Истоку, Јевреји су међу Aрапима развили обимну трговачку, научну, па и религијску активност. За то време се католички хришћански свет увелико припремао за свети крсташки рат против неверника и за Свету земљу. У таквим околностима, изникао је хазарски каганат.
Према руском теоретичару Михајлу Епштајну, аутору књиге "Ново секташтво", у хазарској држави су живели представници три вероисповести. Најбројнији су били муслимани, затим хришћани и најзад јудаисти…
Према М. Епштајну, у историји руске државности и у дубини руског погледа на свет лежи "тајна духа јудејскога" и "скровиште Израелово". Историјски, то је потврђено постојањем огромног хазарског царства на територији некадашње Русије. "Древна руска историја" – каже Епштајн – "на прелазу из паганства у хришћанство, испуњена је многим тајнама. Има основа да се закључи да је увођење хришћанства било омогућено активностима јудаиста, који су били потиснути известан период од стране хришћана, што је имало за последицу рађање идеје о "народу Богоносцу" и "светој руској историји".
У стара времена, Кијев се налазио у тесним трговачким и културним везама са хазарским каганатом.
Првобитни назив тог места је био "Шабат", тј. Субота. Тај назив произашао је из обичаја хазарских трговаца, да суботом подижу "базар" (пијацу) на обали Дњепра за паганске "гоје" (незнабошце). Поред Кијева је протицала река, која се некада називала Израелка. Веродостојни историчари тврде да су мајка кнеза Владимира и његова омиљена наложница Светлана, која ће му касније постати супруга, биле Хазарке. Владимир, као творац руске државности, имао је једно време титулу каган, да би касније користио искључиво титулу – руски кнез. Његов син Светислав, који је покрстио Русе, сматрао је себе наследником хазарске државности, јер је у X веку покорио хазарски каганат и проширио границе руске државе. Тачније, двадесет четири године након пада каганата, из Источног римског царства (Византије), захваљујући просветитељима св. Ћирилу и св. Методију, хришћанство се проширило и на Русију. "Aли, како то често бива, покорени народ уграђује своју културу и достигнућа у темеље државе освајача.
Побеђени Хазари су определили дух и судбину својих победника, тако да се нарочито данас, након свих ових векова, поставља питање – ко је победник, а ко је побеђени" – констатује Епштајн.
Чињеница је да су Руси, у време жестоких верских ратова који су беснели у Европи, испољавали велики степен верске толеранције према другим народима, можда по угледу на миран суживот представника различитих религија који је постојао у каганату. Руси су од Хазара наследили и веру у изабраност свог народа да оствари Царство божје на Земљи, у покорености силном владару и првосвештенику који ће довршити изградњу храма и претворити руски народ у свештенике нове државе благостања и правде.
Отуда се са Дњепра и његових степских обала увек ка Москви и Петербургу котрљала нека револуција, дух устанака и метежа, или би одатле долазили велики револуционари – од Разина и Пугачова до Чернишевског и Уљанова (Лењина). Епштајн сматра да је ширење комунизма из феудалне Русије на друге делове Европе било припремљено јудаистичко-апокалиптичном визијом краја света и месијанског царства изобиља на Земљи. "То што је у свести било присутно као марксизам, у подвести је израстало из хазарства.
Таква основа је постојала у Марксовом јеврејском пореклу и у хазарској позадини руске историје. На крају, оснивање Варшавског пакта, па и самог СССР-а, који је објединио различите народе и вере, представља комунистички покушај стварања Сведржаве двадесетог века, тј. Хазарског завештања, који су покушали да остваре хеленистички кабалисти под Aлександром Македонским, илуминати током Француске буржоаске револуције, Хитлер као члан црномагијске организације ТУЛЕ у свом покушају да освоји свет, и најновији градитељи Новог светског поретка – Комитет 300, преко NATO-а и СAД, на почетку новог миленијума.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.