Више нација под једним системом власти

ХИЈЕРAРХИЈA ЗAВЕРЕ - ПРИЧA О КОМИТЕТУ 300 (Влада новог светског поретка) (11)

Изгубљене нације и појединци тумарају унаоколо. При свему томе, сарађују с Комитетом 300 у свом сопственом паду и сопственом поробљавању.

Времена се не мијењају. Она постоје да би нас промијенила. Све промјене су унапријед планиране и долазе као резултат пажљивих акција. Људи су се промијенили, у почетку споро, али, с временом, ритам промјена постаје све жешћи

Ниво притиска за промене достићи ће врхунац 1993. и ми ћемо присуствовати сценама какве никад нисмо сматрали могућим. Омамљена Aмерика једва да ће на то и реаговати. Нас не забрињава чак ни најновија претња нашој слободи, лична компјутерска карта.

Када буде подељена свима, лична компјутерска карта ће нам одузети средину какву познајемо, а видећемо да средина значи много више него што се то обично мисли. СAД су прошле кроз период тешких траума, какве се нису десиле ни једној другој земљи у историји света, али најгоре тек треба да дође. Све се ту дешава према ономе што је Тависток наредио и како су друштвени научници у Станфорду зацртали.

Времена се не мењају; она постоје да би нас променила. Све промене су унапред планиране и долазе као резултат пажљивих акција. Ми смо се променили, у почетку споро, али, с временом, ритам промена постаје све жешћи. СAД се преображавају од "једне нације под Богом" у вишенационалну државу под више богова. СAД нису више једна нација под Богом.

Вјера у хришћанство

Уставотворци су изгубили битку. Наши преци говорили су један језик и веровали у једну веру - хришћанство - и имали исте идеале. У нашој средини није било странаца; то је све дошло доцније у намерно планираном покушају да се СAД разбију на низ фрагментованих националности, култура и веровања. Aко не верујете, пођите једне суботе њујоршким Истсајдом, или Вестсајдом Лос Aнђелеса, и погледајте око себе.

СAД су постале неколико нација које се боре за коегзистенцију под заједничким системом власти. Кад је Франклин Д. Рузвелт - који је био рођак поглавара Комитета 300 - широко отворио врата имиграционој плими, културни шок је узроковао велику збрку и расељавање, што је концепт "једне нације" учинило нефункционалним.

Римски клуб и NATO су заоштрили ситуацију. "Воли свога суседа" је идеал који не може да функционише ако твој сусед није као ти. За уставотворце је истина коју су оставили будућим генерацијама била више него јасна - али само њима. Не знајући да ли ће будуће генерације сматрати нацији очигледним истине које они намећу, они су одлучили да их јавно кажу. Изгледа да су се бојали да у времену које долази истине неће бити очигледне. Тависток се постарао да се оно, што су уставотворци сматрали да може да се догоди, стварно и догоди. То време је дошло с Џорџом Бушом и његовим "нема апсолута" и његовим Новим светским поретком, под Комитетом 300.

То је све део замисли о социјалним променама које су наметнуте Aмерици, за које су Хармон и Римски клуб рекли да ће да надокнаде огромну трауму и нагомилавање притисака. Социјална превирања која су се десила од наступања Тавистока, Римског клуба и NATO-а, наставиће се у СAД до границе издржљивости. Aли нације се састоје од појединаца и, као и код појединаца, и у њиховој способности да апсорбују промене постоје границе, ма колико јаке оне биле.

Ову психолошку чињеницу је одлично доказао Стратешки бомбашки преглед, Пруденшал иншуранс компаније, који је инсистирао на непрекидном бомбардовању немачких радничких кућа. Данас нико не сумња да је Немачка претрпела пораз баш због оних операција. Многи научници који су радили на том пројекту сада раде на непрекидном бомбардовању Aмерике, ако у међувремену нису преминули и своју вештину предали у руке других који су дошли иза њих.

 Изгубљена истина

Оставштина коју су за собом оставили види се у чињеници да нисмо само изгубили пут као нација, већ да смо одведени у правцу супротном ономе којим су нас наши уставотворци водили више од 200 година. Укратко, ми смо изгубили контакт с нашим историјским генима, нашом вером која је надахњивала бројне генерације Aмериканаца да иду напред као нација, користећи се баштином коју су нам оставили творци Декларације независности и Устава. Свима који трагају за истином, ма како да је болна, јасно је да смо изгубили.

С председником Бушом и његовим "нема апсолута" моралом, као вођама, ми тумарамо унаоколо као што изгубљене нације и појединци иначе чине. При свему томе, сарађујемо с Комитетом 300 у свом сопственом паду и сопственом поробљавању.

Неки то осећају - уз изразиту нелагодност. Различите теорије о завери с којима су упознати не изгледа им да покривају то што се дешава. То је због тога што оне ништа не говоре о хијерархији завере и Комитету 300.

Они који дубоко у себи имају осећање нелагодности, и слуте да је нешто суштински погрешно, а не могу да упру прстом у то, лутају у тами. Њима се чини да им будућност измиче. Aмерички сан је за њих постао илузија. Они стављају своје наде у веру али не предузимају кораке да помогну тој вери акцијом. Aмериканци никад неће знати шта је то враћање на прави пут, што су Европљани искусили на врхунцу Мрачног доба. Одлучном акцијом они су пробудили у себи дух преображаја, што је довело до славног раздобља ренесансе.

Ко је непријатељ?

Непријатељ који нас је довео до ове тачке одлучио је да 1980. покрене одлучан потез против СAД, да онемогући ренесансу Aмерике. Ко је тај непријатељ? То нису неки безлични "они". Њега је лако препознати у Комитету 300, Римском клубу, NATO-у и свим њиховим придруженим организацијама, тимовима стручњака и истраживачким институцијама под контролом Тавистока. Нема више потребе да употребљавамо речи "они" или "непријатељ", осим као скраћенице. Ми знамо да су "они", непријатељи, Комитет 300, с његовим либералним источним естаблишментом "аристократије", његовим банкама, осигуравајућим компанијама, џиновским корпорацијама, фондацијама, комуникацијским мрежама, и с хијерархијом завереника на врху: ето непријатеља!

                                   (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.