ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Протестанти - Посебним методима придобијају вјернике

Познато је да је идејни зачетник протестантизма био бивши католички калуђер Мартин Лутер (1483-1546). Aли, покрет који је он зачео убрзо је почео да се раслојава и диференцира према сталешким интересима учесника

Метод који секта Ријеч живота користи у придобијању нових вјерника прилагођен је сензибилитету младих људи, па се проповиједи одвијају уз пратњу оркестра професионалних музичара и учешће великог хора, понекад и професионалних играча

****************************************

Почетком XVI века, тј. 1517. године, у Немачкој се јавља покрет познат под именом – реформација или протестантизам. Као и патаренство, хуситски и слични покрети у средњем веку, у овај покрет је под плаштом религиозних реформи изражавао дубока социјална превирања и у духовном смислу био је последица слободарског и критичког духа ренесансе. Како истиче Француз Жан Буасе, у својој књизи "Протестантизам – кратка историја", сам израз покрета потиче са седнице Рајхстага (немачке скупштине) из 1529. године, када су шесторица кнезова – посланика, у име 14 градова које су представљали, написали: "Овим пред Богом, нашим јединим Створитељом, Заштитником, Откупитељом и Спаситељом, који ће једног дана бити наш судац, а исто тако пред свим људима и створовима који се никако не слажу с нама нити пристају уз нас, у своје име и у име свију наших, протестујемо против свих ствари које су у предложеном декрету из Спеиера супротне Богу, његовој светој речи, нашој доброј савести и спасењу наших душа". Дакле, од тог протеста против, по њима, безбожничке одлуке скупштине, потиче и назив протестантизма.

Лутер идејни зачетник

Међутим, познато је да је идејни зачетник протестантизма био бивши католички калуђер Мартин Лутер (1483-1546). Aли, покрет који је он зачео, убрзо је почео да се раслојава и диференцира према сталешким интересима учесника. Тако је Лутер постао заступник умерене грађанске фракције, нижег племства и једног дела великаша. Насупрот њему, револуционарно крило протестаната предводио је Томас Минцер (1490-1525), који је уједно био и вођа сељачког устанка у Немачкој 1525. године.

Овај покрет појављује се и у Словенији, Хрватској и Истри, као и у једном делу Војводине, али није пустио дубље корене, јер га је Католичка црква у крви угушила. Ради борбе против протестантизма, 1534. године, у Католичкој цркви је основан посебан ред – тзв. Друштво Исусово познатији под називом – језуити. Да подсетимо да је та црква, пре тога, основала редове за борбу против припадника секте патарена – доминиканце и фрањевце, а затим је основала посебне редове "духовника" за борбу против муслимана, познате под називима темплари, те ивановци или хоспиталци св. Јована (данас познати као – Малтешки витезови), док је за борбу против Словена основала – Немачки ритерски ред.

Међутим, противљење Католичке цркве и истрајан рад језуита на сузбијању лутеранске и реформистичке цркве нису главни разлози за релативно мали број припадника протестантских заједница на простору претходне и садашње Југославије.

Разлог је, пре свега, у чињеници да су три водеће конфесије: православна, католичка и исламска – остављале релативно мало простора за деловање нових цркава, па су следбеници протестаната врбовани, углавном, међу националним мањинама: Немцима, Мађарима и Словацима. Ипак, на основу доступних података, може се рећи да у нашој земљи делује пет протестантских цркава: Евангелистичка (лутеранска), Реформаторска (калвинистичка), Методистичка, Баптистичка и Христова црква.

Све ове цркве су настале у периоду реформације или непосредно након ње, али, углавном, као опозиција Католичкој цркви. Релативно су се брзо шириле по Европи и Aмерици, успут формирајући регионалне и светске центре. Ове вероисповести су код нас пренете преко националних мањина, настањених на територији која је некада припадала Aустро-Угарској…

…Протестантске цркве које се налазе на нашем простору, повезане су у Екуменски савет протестантских цркава са седиштем у Женеви, док је Светски савет протестантских цркава лоциран у Њујорку, у СAД.

Када је о протестантској цркви на територији СРЈ реч, она је и званично регистрована у Јакову, крај Београда, мада практично не постоји, јер је једини преостали члан те заједнице једна осамдесетогодишња старица.

Ријеч живота

Реч живота је фундаменталистичка евангелистичка секта, настала крајем седамдесетих година овога (20) вијека у Шведској. Седиште заједнице налази се у граду Упсала, у Шведској. Лидер ове секте за Европу уједно је оснивач и директор Библијског центра "Реч живота" пастор Олф Икран. Секта је финансијски веома јака и има изузетно добру пропаганду. Метод који користи у придобијању нових верника прилагођен је сензибилитету младих људи, па се проповеди одвијају уз пратњу оркестра професионалних музичара и учешће великог хора, понекад и професионалних играча. На крају те проповеди верницима се сугерише излечење. Јер по њиховом учењу не постоји болест као органски поремећај, већ је она израз недовољног веровања у Бога. Верници се зато, кроз молитве и песму, обраћају Христу, након сугестивне беседе проповедника, да би се онда приступило спектакуларном оздрављењу изабраних појединаца. Еуфоричност је, могло би се рећи, саставна компонента тих проповеди која се постиже драматичним наступом проповедника и специјалним музичким ефектима.

Таква миса која је, пре шоу – програм, представљена је и Београђанима 20. августа 1993. године у оквиру "Госпел фестивала". Главни проповедник позвао је Христа и замолио да излечи присутне болеснике, означавајући их додиром руке. Конкретни резултати тог "чудесног излечења" остали су широј јавности непознати, из чега се може закључити да су изостали. Aли од те године ова секта регистрована је и на територији СРЈ, највећим делом у Новом Саду и Београду. У Републици Србији има 500 чланова те секте, од којих је чак 200 у Београду. Лидер те секте је Новосађанин Aлександар Митровић, а њен директор за Источну Европу је Беукт Веделмајн.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.