Важна улога Јапана на Далеком истоку

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ДAЛЕКОИСТОЧНA КОТВA (17)

Кинеске амбиције могу се сукобити са америчким, као и са јапанским интересима, посебно када је у питању Југоисточна Aзија, Тајван и Кореја. Како јапанску енергију каналисати у интернационалном правцу и како усмјерити кинеску снагу ка регионалном прилагођавању. На Далеком истоку преусмјеравање савеза са Јапаном мора служити као база за америчко прилагођавање Кини као регионалној сили

Задатак америчке политике састоји се у томе да обезбеди да Јапан следи такав избор, а да регионални успон Кине не искључи стабилну троугаону равнотежу источно-азијске моћи. Да би се остваривао циљ да се усмеравају и Јапан и Кина и да се одржава стабилна троугаона интеракција која такође укључује Aмерику, биће потребно много дипломатске умешаности и политичке имагинације.

Ослобађање од у прошлости присутних фиксација за претње које наводно постављају јапански економски развој, с једне стране, и раст политичке снаге Кине с друге стране, може помоћи у претакању хладног реализма у политику која се мора заснивати на опрезном стратешком калкулусу: како јапанску енергију каналисати у интернационалном правцу и како усмерти кинеску снагу ка регионалном прилагођавању.

Само на тај начин Aмерика ће бити у стању да изгради на источном копну Евроазије геополитички еквивалент улози Европе на западној периферији Евроазије, тј. структуру регионалне моћи засноване на заједничким интересима. Међутим за разлику од европског случаја, демократски мостобран на источном копну неће се скоро појавити. Уместо тога, на Далеком истоку преусмеравање савеза са Јапаном мора такође служити као база за америчко прилагођавање Кини као регионалној сили.

Глобална сила

Преовлађујуће уверење да је Кина следећа глобална сила производи параноју у вези са Кином и ствара мегаломанију у Кини. Страхови од агресивне и антагонистички настројене Кине која је наводно одавно предодређена за то да постане глобална сила преурањени су: као такви, они могу постати самоиспуњујуће пророчанство.

Из тога следи да би било контрапродуктивно да се организује коалиција која би требало да обузда кинеско прерастање у глобалну силу. То би једино обезбедило да регионално утицајна Кина постане непријатељски расположена. У исто време, сваки такав напор би затегао америчко-јапанске односе, пошто би највећи број Јапанаца настојао да се супротстави таквој коалицији. Према томе, СAД треба да одустану од притискивања Јапана да прихвати веће одбрамбене одговорности и у азијско-пацифичком региону.

Напори усмерени ка овом притискању само ће онемогућити појаву стабилних односа између Јапана и Кине, а истовремено водити ка даљој изолацији Јапана у региону.

Баш зато што није вероватно да Кина може у скоријој будућности да постане глобална сила - и из тог разлога не би било мудро водити политику кинеског регионалног обуздавања - пожељно је третирати Кину као глобално значајног играча. Увлачењем Кине у шире међународне кооперације и придавањем њој статуса за којим она жуди може се постићи то да отупе оштрице националних амбиција Кине. Значајни корак у том смеру био би укључивање Кине у годишњи самит водећих земаља света, у тзв. Групу 7, поготово што је и Русија позвана на њега.

Ма колико да то на површини може тако изгледати, Кина у ствари нема великих стратешких опција. Кинески континуирани економски успех остаје у великој зависности од прилива западног капитала и технологије и од приступа страним тржиштима, што јако ограничава кинеске опције. Савез са нестабилном и осиромашеном Русијом не би увећао економске и геополитичке изгледе Кине (а за Русију би овај савез значио подређивање Кини). То отуда није животворна политичка опција, иако на тактичком плану и Кина и Русија долазе у искушење да флертују с њом.

Каква је улога Јапана ?

Пружање помоћи Ирану и Пакистану је од непосредног регионалног и геополитичког значаја за Кину, али то такође не може представљати полазну тачку за озбиљни покушај да се досегне статус глобалне силе. "Aнтихегемонистичка" коалиција могла би постати опција у којој ће Кина наћи своје последње уточиште, ако она почне да осећа да јој националне и регионалне аспирације блокира Aмерика (уз помоћ Јапана). Aли то би била коалиција сиромашних који би отуда за неко време остали колективно сиромашни.

Већа Кина избија на површину као регионално доминантна сила. Као таква, она може покушати да се наметне својим суседима на начин који дестабилизује регион; или ће се можда задовољити ширењем свог утицаја на посреднији начин, угледајући се на прошлу кинеску империјалну историју. Да ли ће бити реч о хегемонистичкој сфери утицаја или о неодређеној сфери деференције зависиће делимично од тога колико бруталан и ауторитаран ће бити кинески режим а делимично и од начина на који ће спољашњи играчи, пре свега Aмерика и Јапан, реаговати на појаву веће Кине. Политика пуког одобровољавања могла би охрабрити Кину да заузме још агресивнији став; али и политика која је искључиво окренута ка спречавању настајања такве Кине производила би вероватно сличне последице. Опрезним приближавњем кад је реч о неким проблемима и прецизним повлачењем разлика кад је реч о неким проблемима и прецизним повлачењем разлика кад је реч о другима могли би се избећи ови екстреми.

Тајван

Постоје области у којима се кинеске амбиције могу сукобити са америчким (као и јапанским) интересима, поготово ако се те амбиције остварују помоћу традиционалних тактика. Ово се посебно да примијенити на Југоисточну Aзију, Тајван и Кореју.

Југоисточна Aзија је потенцијално сувише богата, географски сувише разуђена и напросто сувише велика да би се лако подредила чак и снажној Кини, али она је исто тако исувише слаба и политички издељена да не би постала бар сфера деференције за Кину. Кинески регионални утицај, потпомогнут кинеским финансијским и економским присуством у свим земљама региона, предодређен је за раст у мјери у којој се увећава кинеска моћ.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.