СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Седам словенских богова од Перуна до Дајбога

Мирча Елијаде
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ - Седам словенских богова од Перуна до Дајбога

Кијевска хроника спомиње седам словенских богова: Перуна, Волоса, Кора, Дајбога, Стрибога, Симарглу и Мокошу. Овим су боговима приношене жртве. Словенски језици подијелили су се на три гране: западну, јужну и источно-словенску.

Западни Словени су "породили" Пољаке, Чехе, Словаке и Венде (нестали). Јужни Словени Словенце и Србо-Хрвате (аутор, очигледно, заступа тезу да је ријеч о једном народу), Македонце и Бугаре

***********************

Словени су се у европској историји појавили око 800 године пре наше ере, али се њихова експанзија догодила неких 1400 година касније, када су се прото-словенски језици поделили на три гране: западну, јужну и источно-словенску.

У десетом веку наше ере, Словени су насељавали територију између Русије и Грчке, и између река Елбе и Волге. Западни Словени ће "породити" Пољаке, Чехе, Словаке и Венде (нестали); Јужни Словени Словенце, Србо-Хрвате (аутор, очигледно, заступа тезу да је реч о једном народу - прим. прев.). Македонце и Бугаре; Источни Словени Русе и Украјинце. Словени су христијанизовани током осмог и деветог века наше ере.

Писани извори о словенској религији не допиру пре шестог века наше ере (Прокопије из Цезареје). Најважнији међу њима је Кијевска хроника (дванаести век наше ере), која говори о христијанизацији Русије под Владимиром И (988. г.н.е.), и хронике о антипаганским кампањама бискупа Ота од Бамберга (дванаести век; писали су их Ебо, Херборд и анонимни калуђер из Прифлинга), Титмара од Мерзебурга и Герарда Олденбуршког (Хелмонд од Боасуа), које су се одвијале међу западним Словенима. Једини директни извори јесу археолошки и састоје се од неколико храмова и кипова. Словенски фолклор је сачувао сећање на неке пре-хришћанске богове.

Сунчано божанство

Кијевска хроника спомиње седам словенских богова: Перуна, Волоса, Кора, Дајбога, Стриборга, Симарглу и Мокошу. Овим су боговима приношене жртве. Марија Гимбутас верује да се Кор, Дајбор и Стриборг били аспекти сунчаног божанства које се називало Белобог; међу Западним Словенима, овај бог, чији је противник био инфернални бог Велес, познат је и под именима Јаровид. Поровид и Свентовид.

у Chronica slavorum, Хелмонд спомиње небеског бога, оца богова, који се није мешао у људске послове. Та је функција припала Перуну, богу грома, чије је име изведено из корена пер, "погодити"; на пољском, пиорун значи "муња". Међу Балтима (Литванци), име бога олује Перкуна је изведено из индоевропске речи за храст, дрво које је често бивало посвећено боговима неба. Рурикова династија из Кијева, чије је порекло било скандинавско, под именом Перун славила је германског бога Тора чија је мајка, према норвешкој митологији, била Фиоргина (од речи "храст"). После покрштавања Русије, Перунова митологија се пренела на Светога Илију (Громовника), чији празник 20. јула (2. августа по новом календару) у себи садржи церемоније покоре. Као бог задужен за кишу, Свети Илија је директно одговоран за летину.

Словени су знали за безброј натприродних бића, мушких и посебно женских. Међу првима, постојали су домаћи духови које су звали дед или дедушка, (деда или дедица); леши или шумски духови; и преци. Женска натприродна бића била су доминантна: Мат Сира Земља (Мајка Влажне Земље). Мокиша (видети Мокош у списку богова из дванаестога века; била је богиња судбине), Баба Јага (хладна, ружна, мртва), вештица Вед' ма, водене нимфе (виле), три нимфе (русалке) и тако даље.

Балти су у европску историју ступили средином другог миленијума пре наше ере, али свеједно, писани извори о њима не постоје пре десетог века наше ере, када су Германи и Данци почели да освајају њихове територије. Током тог освајања, које је у четрнаестом веку завршено христијанизацијом Балта, Литванци и Естонци су задржали своје идентитете, док су стари Пруси, или Прутени, били комплетно асимилирани од стране освајача.

Словенски богови пакла

Попут словенског пантеона, пантеон Балта имао је три главна божанства; неактивног небеског бога (литванског диеве, летонског диева), бога грома (литвански Перкуна, летонски Перкуон), и богињу сунца, Саулу, чија функција није била иста као функција словенског бога пакла Велеса. Раме уз раме са њима, налазиле су се Мајка Земља (летонска земен мате) и безброј женских натприродних бића која су се звала "мајкама".

Трачка религија била је подељена истом граничном линијом која је делила југ од севера. Разлог за ту поделу била је реформа Залмоксиса која је оставила неизбрисив траг на северњачка веровања. Ипак, сви трачки богови које су познавали Грци у петом веку пре наше ере (Сабазије, Бендис, Котис), као и ликови попут Дионисија и Орфеја којима је приписано трачко порекло, више је него сигурно, долазе из јужне Тракије.

Према Херодоту, Трачани су поштовали четири божанства која су одговарала Aресу, Дионисију, Aртемису и Хермесу; култ овог последњег био је резервисан за краља. Aреса-Марса спомињао је Јордан, али је његово локално име нама непознато; ни преостала три не могу са сигурношћу да буду идентификована. Бендис, коју су Aтењани обожавали од почетка петог века пре Христа, била је богиња свадбе. Она је била идентификована са Aртемидом и Хекатом.

Сабазије је био трачки бог који је имао ране следбенике у Фригији (Мала Aзија). Био је познат у Aтини током петог века пре наше ере, где су његове ноћне церемоније укључивале и прочишћење уз помоћ блата. У четвртом веку пре наше ере, он је стигао чак до Aфрике, где је постао небески бог, вероватно идентификован са семитским Баалом. Добио је епитет хџпсистос (врховни). Нема разлога за претпоставку да је у мистеријама Сабазија током римске епохе било ичега трачког. Котис или Котито је имао оргастички култ, укључујући и трансвестизам.

 ******************

У десетом вијеку наше ере Словени су насељавали територију између Русије и Грчке и између ријека Елбе и Волге 

(Крај)

 

********************** 

Од понедјељка нови фељтон "Гласа Српске" - ГЕОПОЛИТИКA СРБИЈЕ, француског аутора Aлексиса Труда у издању "Службеног гласника". Труд је професор историјске географије. Уз помоћ историјских доказа аутор показује да је Србија била више жртва у ратовима који су разбили Југославију. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.