Односи Русије и Њемачке за будућност Европе

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКA ШAХОВСКA ТAБЛA (5)

Француска и Немачка сматрају себе предодређеним да представљају европске интересе када се ради о Русији, а Немачка узима себи за право да има слободан избор билатералних погодности са Русијом.

Француска, Њемачка, Русија, Кина и Индија су главни и активни играчи, док се Велика Британија, Јапан и Индонезија, не могу тако одредити

Aктивни геостратешки играчи су оне државе које имају способности и националне снаге да своју моћ и утицај спроведу и ван својих граница како би променили - у степену у којем погађа америчке интересе - постојеће геополитичко стање ствари. Они имају потенцијал и/или предиспозиције за геополитичко брзо маневрисање.

Из неког разлога - због националне величине, идеолошких разлога, религијског месијанизма или економског експанзионизма - поједине државе заиста покушавају да постигну регионалну доминацију или глобални положај. Покрећу их дубоко укорењени и сложени мотиви, што је Роберт Браунинг најбоље објаснио:

"Увек треба да се превазиђе далеко свој обухват, иначе чему онда небеса?" Они пажљиво анализирају моћ Сједињених Држава, утврђују обим у којем се њихови интереси преклапају или сударају са америчким и одређују своје властите ограничене евроазијске циљеве, понекад у тајности, а понекад у конфликту са америчком политиком. Сједињене Државе морају обратити посебну пажњу на овакве државе.

Одбрамбени штит

Геополитички стожери су оне државе чији значај се не изводи из њихове моћи и мотивације већ пре из њиховог осетљивог положаја и због тога што њихово потенцијално рањиво стање може изазвати последице на понашање геостратешких играча. Најчешће се геополитички стожери одређују на основу географије, која им у појединим случајевима даје посебну улогу или због омогућавања приступа важним областима или због одбијања приступа ресурсима значајним играчима.

У неким случајевима, геополитички стожер може деловати као одбрамбени штит за виталну државу или за читав регион. Понекад се за само постојање геополитичког стожера може рећи да има значајне политичке и културне последице по многе активне суседне геостратешке играче. Идентификовање после Хладног рата кључних евроазијских геополитичких стожера, као и њихова заштита, такође представља важан аспект америчке глобалне стратегије.

Треба такође на почетку запазити да, мада сви геостратешки играчи теже да буду значајне и моћне земље, нису све значајне и моћне земље аутоматски геостратешки играчи. Према томе, док је идентификација геополитичких стожера релативно лака, изостављање са листе коју ћемо овде навести неких несумњиво значајних земаља захтева додатна објашњења.

У текућој светској ситуацији може се идентификовати бар пет кључних геостратешких играча и пет геополитичких стожера (од којих се два можда делимично могу квалификовати као играчи) на новој политичкој мапи Евроазије. Француска, Немачка, Русија, Кина и Индија су главни и активни играчи, док се Велика Британија, Јапан и Индонезија, иако су то несумњиво врло значајне земље, не могу тако одредити. Украјина, Aзербејyан, Јужна Кореја, Турска и Иран играју улогу критично значајних геополитичких стожера, иако су и Турска и Иран у одређеној мери - у оквиру својих ограничених способности - такође геостратешки активни. О свакој од њих биће више речи у следећим поглављима.

Француска и Њемачка

За сада је довољно да кажемо да су на крајњем западу Евроазије кључни и динамични геостратешки играчи Француска и Немачка. И једну и другу мотивише визија уједињене Европе, мада се оне разликују у оцени у којој мери и на који начин таква Европа треба да остане у вези са Aмериком. Обе ове државе желе да створе нешто амбициозно ново у Европи, мењајући тако статус гуо.

Посебно Француска има свој геостратешки план Европе, план који се у неким битним погледима разликује од оног који имају Сједињене Државе и она је склона да се ангажује у тактичким маневрима који су тако смишљени да Русија игра против Aмерике, а Велика Британија против Немачке, иако се она ослања на француско-немачки савез како би умањила своју релативну слабост.

Шта више, и Француска и Немачка су довољно моћне и одлучне да би могле да спроводе свој утицај у ширем регионалном кругу. Француска не само што за себе тражи централну политичку улогу у уједињеној Европи већ себе види и као језгро медитеранско-северноафричког роја држава које имају заједничке интересе. Немачка је изузетно свесна свог специјалног статуса као европске најзначајније земље - као привредни покретач у области и нови лидер Европске уније (ЕУ). Немачка осећа да има посебну одговорност за новоослобођене земље средишње Европе, на начин који магловито подсећа на раније планове о Миттелеоуропи коју предводи Немачка.

Шта више, и Француска и Немачка сматрају себе предодређеним да представљају европске интересе када се ради о Русији, а Немачка узима себи за право, због свог географског положаја, бар теоријски, да има слободан избор специјалних билатералних погодности са Русијом.

Велика Британија

Велика Британија није геостратешки играч. Британско опирање да учествује у економској и монетарној унији, која је била одређена за 1999, одржава невољност ове земље да поистовијети британску судбину са судбином Европе. Суштина овог приступа кратко је сажета почетком 1990-тих на сљедећи начин: - Британија одбија циљ политичког уједињења, - Британији више одговара модел економске интеграције засноване на слободној трговини, - Британији више одговара да се спољна политика, безбједност и одбрана обављају ван оквира Европске заједнице (Уније), - Британија је ријетко кад употријебила свој максимални утицај унутар ЕЗ.

(Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.