Фото: Односи Русије и Њемачке за будућност Европе
ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКA ШAХОВСКA ТAБЛA (5)
Француска и Немачка сматрају себе предодређеним да представљају европске интересе када се ради о Русији, а Немачка узима себи за право да има слободан избор билатералних погодности са Русијом.
Француска, Њемачка, Русија, Кина и Индија су главни и активни играчи, док се Велика Британија, Јапан и Индонезија, не могу тако одредити
Aктивни геостратешки играчи су оне државе које имају способности и националне снаге да своју моћ и утицај спроведу и ван својих граница како би променили - у степену у којем погађа америчке интересе - постојеће геополитичко стање ствари. Они имају потенцијал и/или предиспозиције за геополитичко брзо маневрисање.
Из неког разлога - због националне величине, идеолошких разлога, религијског месијанизма или економског експанзионизма - поједине државе заиста покушавају да постигну регионалну доминацију или глобални положај. Покрећу их дубоко укорењени и сложени мотиви, што је Роберт Браунинг најбоље објаснио:
"Увек треба да се превазиђе далеко свој обухват, иначе чему онда небеса?" Они пажљиво анализирају моћ Сједињених Држава, утврђују обим у којем се њихови интереси преклапају или сударају са америчким и одређују своје властите ограничене евроазијске циљеве, понекад у тајности, а понекад у конфликту са америчком политиком. Сједињене Државе морају обратити посебну пажњу на овакве државе.
Геополитички стожери су оне државе чији значај се не изводи из њихове моћи и мотивације већ пре из њиховог осетљивог положаја и због тога што њихово потенцијално рањиво стање може изазвати последице на понашање геостратешких играча. Најчешће се геополитички стожери одређују на основу географије, која им у појединим случајевима даје посебну улогу или због омогућавања приступа важним областима или због одбијања приступа ресурсима значајним играчима.
У неким случајевима, геополитички стожер може деловати као одбрамбени штит за виталну државу или за читав регион. Понекад се за само постојање геополитичког стожера може рећи да има значајне политичке и културне последице по многе активне суседне геостратешке играче. Идентификовање после Хладног рата кључних евроазијских геополитичких стожера, као и њихова заштита, такође представља важан аспект америчке глобалне стратегије.
Треба такође на почетку запазити да, мада сви геостратешки играчи теже да буду значајне и моћне земље, нису све значајне и моћне земље аутоматски геостратешки играчи. Према томе, док је идентификација геополитичких стожера релативно лака, изостављање са листе коју ћемо овде навести неких несумњиво значајних земаља захтева додатна објашњења.
У текућој светској ситуацији може се идентификовати бар пет кључних геостратешких играча и пет геополитичких стожера (од којих се два можда делимично могу квалификовати као играчи) на новој политичкој мапи Евроазије. Француска, Немачка, Русија, Кина и Индија су главни и активни играчи, док се Велика Британија, Јапан и Индонезија, иако су то несумњиво врло значајне земље, не могу тако одредити. Украјина, Aзербејyан, Јужна Кореја, Турска и Иран играју улогу критично значајних геополитичких стожера, иако су и Турска и Иран у одређеној мери - у оквиру својих ограничених способности - такође геостратешки активни. О свакој од њих биће више речи у следећим поглављима.
За сада је довољно да кажемо да су на крајњем западу Евроазије кључни и динамични геостратешки играчи Француска и Немачка. И једну и другу мотивише визија уједињене Европе, мада се оне разликују у оцени у којој мери и на који начин таква Европа треба да остане у вези са Aмериком. Обе ове државе желе да створе нешто амбициозно ново у Европи, мењајући тако статус гуо.
Посебно Француска има свој геостратешки план Европе, план који се у неким битним погледима разликује од оног који имају Сједињене Државе и она је склона да се ангажује у тактичким маневрима који су тако смишљени да Русија игра против Aмерике, а Велика Британија против Немачке, иако се она ослања на француско-немачки савез како би умањила своју релативну слабост.
Шта више, и Француска и Немачка су довољно моћне и одлучне да би могле да спроводе свој утицај у ширем регионалном кругу. Француска не само што за себе тражи централну политичку улогу у уједињеној Европи већ себе види и као језгро медитеранско-северноафричког роја држава које имају заједничке интересе. Немачка је изузетно свесна свог специјалног статуса као европске најзначајније земље - као привредни покретач у области и нови лидер Европске уније (ЕУ). Немачка осећа да има посебну одговорност за новоослобођене земље средишње Европе, на начин који магловито подсећа на раније планове о Миттелеоуропи коју предводи Немачка.
Шта више, и Француска и Немачка сматрају себе предодређеним да представљају европске интересе када се ради о Русији, а Немачка узима себи за право, због свог географског положаја, бар теоријски, да има слободан избор специјалних билатералних погодности са Русијом.
Велика Британија није геостратешки играч. Британско опирање да учествује у економској и монетарној унији, која је била одређена за 1999, одржава невољност ове земље да поистовијети британску судбину са судбином Европе. Суштина овог приступа кратко је сажета почетком 1990-тих на сљедећи начин: - Британија одбија циљ политичког уједињења, - Британији више одговара модел економске интеграције засноване на слободној трговини, - Британији више одговара да се спољна политика, безбједност и одбрана обављају ван оквира Европске заједнице (Уније), - Британија је ријетко кад употријебила свој максимални утицај унутар ЕЗ.
(Наставиће се )
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.