О културном и друштвеном животу старе Бање Луке (20)

Поред духовне музике, репертоар "Јединства" за вријеме Владе Милошевића бивао је све богатији и свјетовним композицијама у којима су опет прво мјесто заузимала Мокрањчева дјела. Хор је временом увјежбао свих петнаест руковети, од којих је Пета важила као "парадни комад 'Јединства'"

У вријеме Милошевићевог дириговања "Јединством" овај хор показује знатан напредак, настојећи да се афирмише као "музичко тијело озбиљних умјетничких претензија".

На репертоар хора Владо Милошевић ставља најпознатија дјела: Стевана Мокрањца, Исидора Бајића, Емила Aдамича, Станислава Биничког, Дмитрија Бортњанског, Стефана Гајдева, Добри Христова, Дугана Млађег, Владе Ђорђевића, Гвиде Хавласа, Петра Крстића, Леоша Јаванчека, Aнтона Лојовица, Aнатолија Љадова, Јосифа Маринковића, Милоја Милојевића, Владе Милошевића, Косте Манојловића и других.

И даље у првом реду "Јединство" његује духовну музику истакнутих српских и других словенских композитора. Милошевић диригентску каријеру у "Јединству" почиње већ споменутим тешким Мокрањчевим дјелом, стихиром на Велики петак "Тебје одјејушчагосја". Поред тога, на репертоару има његову "Литургију Светог Јована Златоустог", што значи два најзначајнија духовна дјела онога "чији је рад за нашу црквену музику од непроцјењиве вриједности" и стоји "у префињеној обради оног што су неуморни манастирици вијековима чували и допуњавали".

Мокрањчева дјела

Уз Мокрањчеву, "Јединство" је пјевало и "Литургију" Марка Тајчевића, композитора који је старином из јужне Србије, а у то доба је био професор у Учитељској школи у Загребу.

"Његова је Литургија писана строго четворогласно без удвајања деоница, хомофоно лако, хармонски кристално чисто без пренатрпаности сачувавши тиме потпуно црквени карактер", писао је у "Врбаским новинама" Милошевић.

Године 1933, кад је хор "Јединство" бројао 40 чланова и био већ добро изграђен хор, пјевао је мијешано неке дијелове Мокрањчеве, а неке Тајчевићеве "Литургије". Уз то, пјевао је и "Достојно", Бортњанског и понекад "Херувику" у Д-дуру.

Идуће, 1934. године, "Јединство" је имало на репертоару и Мокрањчево "Опело". Послије погибије краља Aлександра Карађорђевића, на комеморацији у Банском двору наступили су: Српско пјевачко друштво "Јединство", Хрватско пјевачко друштво "Нада" и Југословенско пјевачко друштво "Слога". "Јединство" је отпјевало Мокрањчево "Опело".

Поред духовне музике, репертоар "Јединства" за вријеме Милошевића бивао је све богатији и свјетовним композицијама, у којима су опет прво мјесто заузимала Мокрањчева дјела. Хор је временом увјежбао свих петнаест руковети, од којих је Пета важила као "парадни комад 'Јединства'".

Захваљујући "Јединству", Владо Милошевић почиње да се бави и компоновањем. За потребе овог хора начинио је прве хармонизације народних пјесама, узетих из збирке Чеха Лудвига Кубе.

Тајчевићев "Псалам 96"

Богатство репертоара, врхунска дјела српских и других композитора духовне и свјетовне музике, одлична интерпретација, о којој су у музичкој јавности Краљевине Југославије говорило са респектом, најбоља су потврда прегалаштва хора "Јединство" и његовог диригента Владе Милошевића.

Захваљујући тој чињеници, "Јединство" је имало част да први пут изведе композицију, у то доба већ афирмисаног младог мајстора духовне музике, Марка Тајчевића, написану 1936. године, "Псалам 96".

"То је дело сасвим оригинално, мелодијска инвенција је јака, хармоније логичне, неосетљиво се једна из друге испредају стилски сасвим чисто и самоникло. Има у томе делу славенског, заправо јужнославенског призвука и тиме је више наше, присно уз нас везано. Тајчевић је тим делом ударио новим правцем у стварању наше црквене музике, правцем који се не ослања ни на Мокрањца, ни на Русе, ни младе, ни старе", сматра Милошевић.

Изводећи премијерно ово Тајчевићево дјело на духовном концерту, на Благовијести, 7. априла 1936. године у Народном позоришту Врбаске бановине, "Јединство" се јавља као "значајно репродуктивно тијело, као једина активна и јака спона између стваралаца и публике, пјевачко друштво које је увијек спремно да својим радом да подстрек онима који стварају и носе нашу музичку културу".

У децембру 1934. године "Јединство" је са својим диригентом Владом Милошевићем посјетило Шумадију и Опленац, путујући посебним возом до Младеновца. На Опленцу, у цркви Светог Ђорђа, чланови "Јединства" поклонили су се сјенима преминулих чланова породице Карађорђевић који су тамо сахрањени, међу њима и блаженопочившег краља Aлександра Првог Ујединитеља. Пред спомен-црквом направљен је снимак који је као драгу успомену чувао сваки члан Друштва.

Приликом прославе 70-годишњице "Шабачког певачког друштва", 1935. године, "Јединство" је у Шапцу учествовало на свечаности освештања заставе Друштва. Било је то враћање посјете Шапчанима из 1905. године.

На концерту поводом педесетогодишњице Српског пјевачког друштва "Његуш", у Тузли 1937. године, пјевало је и "Јединство". Ова свечаност сабрала је готово сва пјевачка друштва из Босне и Херцеговине. "Јединство" се тузланској публици представило захтјевним дјелом М. Живковића "Призренке" и својом врхунском интерпретацијом побрало богате аплаузе.

Гостовање познатих хорова

Хор "Јединство" увеличао је 1938. године 50-годишњицу сарајевске "Слоге". У Сарајево је путовао са својим предсједником Петром Костићем, а вођа пута био је професор Бранислав Врањешевић.

За вријеме Врбаске бановине СПД "Јединство" и Бања Лука угостили су неколико познатих хорова. Била је то прилика да "Јединство" своја умјетничка достигнућа упореди са другима, из чега понешто науче и гостујући хор и хор-домаћин.

Крајем октобра 1933. године у Бањој Луци је гостовао "Ћирило-Методов" хор из Загреба. Хор, који на репертоару има само источну црквену вокалну музику, представио се бањолучкој публици дјелима искључиво руских аутора, како старијих тако и млађих. Поред изванредно изведеног "Вјерују" П. И. Чајковског, на програму су били и млађи руски аутори попут Кедрова, Павченка, Чеснокова, Никољског, који стварају на основама староруског народног пјенија. У критичком осврту диригента "Јединства" Владе Милошевића, који су објавиле "Врбаске новине", каже се да је програм "Ћирило-Методовог" хора биран са укусом и разумијевањем, да су изведена репрезентативна дјела, те истиче: "Хор је потпуно гласовно изједначен, са свежим и сонорним гласовима и знатном певачком техником."

Штампа биљежи прво гостовање у Бањој Луци Српског пјевачког друштва "Слога" из Сарајева 15. и 16. маја 1936. године. Другог дана боравка у овом граду, "Слога" је најприје одговарала на Литургију у Саборној цркви Свете Тројице, а потом увече приредила концерт у Народном позоришту Врбаске бановине. "Јединство" се показало као добар домаћин братском сарајевском пјевачком друштву које је "уткало свој рад у хисторију наше културе и национализма, а задаћа коју је оно поново данас преузело уродиће јачањем нашег друштвеног живота и узајамне помоћи што нам је симбол од старине..."

Мркоњићани топло поздрављени

У тексту потписаном иницијалима Д. У., нажалост, не наводи се програм концерта, али се на крају каже да "Слога" посједује "одлике доброг инструмента на којем њен диригент изводи дјела са завидном виртуозношћу".

Исте 1936. године у Бањој Луци је концертрирао и хор СПД "Николајевић" из Мркоњић Града. Ово друштво, које носи име свог легатора блаженопочившег митрополита дабробосанског Ђорђа Николајевића, управо те године навршило је 35 година рада. У Бањој Луци је 19. септембра "Николајевић" одржао концерт у Народном позоришту, а сутрадан, у недјељу, одговарао на Литургију у саборној цркви.

На концерту су наступили мушки, женски и мјешовити хор и под вођством диригента Васе Смиљанића извели композиције: Чајковског, Маринковића, Мокрањца и других аутора духовне и свјетовне музике. Бањолучка публика је топло поздравила извођаче, који су посебно лијепо дјеловали на сцени јер су били у живописним народним ношњама из околине Мркоњић Града.

Бања Лука и "Јединство" били су домаћини "Шабачком певачком друштву" 20. јуна 1937. године, свом старом знанцу са чувене прославе освештања заставе 1905. Како је касније писала бањолучка "Отаџбина", овом приликом неко је "заказао" па је концерт Шапчана био слабо посјећен, а ни испраћај Друштва из Бање Луке није био најбоље организован.  

(Наставиће се) 

Радо виђен гост

Српско пјевачко друштво "Јединство" било је радо виђен гост на прославама и годетима пјевачких друштава не само у Босанској крајини него и у цијелој Босни и Херцеговини, Србији и Југославији. Тако је 1927. било гост на прослави 40-годишњице Пјевачког друштва "Вила" из Приједора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.