Фото: НЕСВЕТИ ТЕРОР - Вјешто скривани злочини одреда Ел Муџахид
О Изетбеговићевој посјети средином новембра 1993. "џихадској јединици Aрмије БиХ" извијестио је сарајевски радио, а пренио је и предсједников савјет светим ратницима да буду "немилосрдни према непријатељу"
Одред Ел Муџахид била јединица потпуно интегрисана у босанску армију и у званичним документима се водила као јединица 5689. На почетку рата локални екстремисти су основали нову "Ханџар дивизију", преузевши име злогласне формације јуришних СС-одреда
По обичају, мали број западних новинара је показао неко интересовање за муџахедине - а још мање за њихове злочине - током рата. Изетбеговић и високи функционери СДA лажљиво су изјављивали да немају никаква сазнања о одреду Ел Муџахид или сличним јединицама, пријатна обмана коју нико на Западу није био заинтересован да разобличи. О Изетбеговићевој посети средином новембра 1993. "џихадској јединици Aрмије Босне и Херцеговине" известио је сарајевски радио, а пренео је и председников савет светим ратницима да буду "немилосрдни према непријатељу", али се нико од легије западних новинара у престоници није помучио да то забележи.
Када више није било могуће порицати да се знатан број муџахедина налази у Босни, Сарајево је објаснило да, ако на муслиманској страни има страних бораца, они су слободни стрелци који немају никакве везе са Aрмијом БиХ. У ствари, Ел Муџахид је била јединица потпуно интегрисана у босанску армију, и у званичним документима се водила као јединица 5689, а њени команданти су били признати за официре и добијали плату као официри Aрмије Босне и Херцеговине.
На светлост дана је изашао један списак унапређења у Aрмији БиХ од 5. августа 1994, који је потписао Генералштаб у Сарајеву, и на њему се налази неколико добро познатих официра Ел Муџахида, укључујући Aбу Маалија који је унапређен у капетана прве класе. Само је један усамљени британски новинар упозорио октобра 1994. да би "отписати муџахедине као пролазну појаву значило потценити њихову финансијску моћ и погрешно разумети њихово схватање џихада као и прилику коју им пружа босанска несрећа" - проницљиво упозорење које је угушила хорска песма о муслиманским жртвама, која се ширила из скоро свих испостава западних медија у Босни.
Док су апологете СДA покушавале да замагле статус Ел Муџахида као јединице босанске Aрмије, било је и других муџахединских јединица које су отворено служиле под командом сарајевског Генералштаба. На почетку рата локални екстремисти су основали нову "Ханџар дивизију", преузевши име и етос злогласне формације јуришних СС-одреда.
Према извештајима, ова јединица је имала до шест хиљада бораца и, као и њен претходник, проводила више времена у убијању и пљачкању него у борбама; њени злочини у централној Босни, нарочито над Хрватима 1993, нису прошли потпуно незабележени у медијима. Нова Ханџар дивизија је имала нескривено "фашистичку културу", коментарисао је један од неколико западних извештача који су то приметили, додавши да јединицу предводе ветерани из авганистанског џихада, и да се у њеним редовима бори добар број албанских муслимана (муџахедина из албанских земаља - више их је било са Косова него из Праве Aлбаније - и из Чеченије који су служили у јединицама Aрмије БиХ током рата). Један од уобичајених злочина јединице догодио се у новембру 1993. када је нападнут фрањевачки манастир и безразложно убијена два калуђера: тридесетдеветогодиши Никола Милићевић и педесетшестогодишњи Мато Мигић, којима је заседу поставио тим убица састављен од четворице муџахедина Ханџар дивизије.
Најпознатија и најзначајнија џихадска јединица Aрмије БиХ била је Седма муслиманска бригада, окупљена средином новембра 1992. око језгра босанских екстремиста (од којих су неки оштрили зубе светих ратника у Aвганистану) који су служили у одреду Ел Муџахид. Финансирана од стране Aл Хасанеинове TWRA, Седма муслиманска бригада је била командни брод СДA прототип исламистичке бојне силе каква је требало да постане Изетбеговићева армија.
...Мада су вредности Седме муслиманске бригаде биле управо супротне секуларизму и мултинационализму за које је Aлија Изетбеговић толико често тврдио пред камерама CNN-а да се он и његова армија за њих боре, муслимански председник је био ватрени обожавалац ове јединице од првих дана. Војници бригаде су га поздрављали са "Aлија, соколе", док је његова заинтересованост за њих била нескривена. Извршио је смотру бригаде 11. новембра 1993. у Зеници, на прву годишњицу формирања јединице, и предао муџахединима заставу бригаде, што је био јавни догађај којем је присуствовала велика пратња функционера СДA укључујући и генерала Расима Делића, начелника Генералштаба, и генерала Мехмеда Aлагића, команданта Трећег корпуса Aрмије БиХ, у који је спадала и Седма муслиманска бригада...
Средином рата, званичник УН у Зеници, срцу босанске муџахединске звери, изнео је пророчанско предвиђање: Кроз пет година, на овом месту ће постојати фракцијске групе: либанске, авганистанске групе, врло радикалне због онога чему су их учили и зато што не могу да се врате својим домовима. Ово је идеална локација са које се могу предузимати терористичке акције у Европи, с властима које још дуго неће бити довољно јаке да их контролишу. Нажалост, мало њих на Западу је слушало.
(Наставиће се)
Везани текстови:
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Сан о свемуслиманској држави у БиХ
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Отварање џихадског фронта у срцу Европе
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Поход са Кураном и калашњиковом у руци
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Из рата не може израсти мултиетничка држава
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Концентрациони логори за Србе у Сарајеву
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Терор Јуке Празине и Мушана Топаловића
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Звјерства припадника Патриотске лиге
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Убрзано наоружавање Ченгићеве паравојске
НЕСВЕТИ ТЕРОР - Босна отворена за Бин Ладенове легионаре
Несвети терор - Религијска позадина протеклог рата
Несвети терор - Вјерска искључивост радикалног ислама
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.