Фељтон
Већ почетком фебруара 1992. група ентузијаста, са протојерејом Ратком Радујковићем и Немањом Савићем на челу, окупила се око идеје обнове старог Српског пјевачког друштва "Јединство", коме је 1941. године забрањен рад и деценијама послије није дозвољена обнова
Враћајући се својој традицији и духовности, Срби у Бањој Луци од 1991. године поново јавно прослављају великог светитеља и просвјетитеља, светога Саву. Као што приличи, Свети Сава се најприје вратио дјеци, поново се слави као школска слава. Сваке године приређују се духовне академије њему у част. Као на духовној смотри, смјењују се најумнији међу Србима и Светосавским бесједама показују народу овдашњем сигуран пут којим ваља ићи, пут светитеља Саве. Духовне академије у тадашњем Дому културе нису биле оне негдашње светосавске забаве, са игранкама и баловима, но веза између оних ранијих и свих потоњих прослава су молитвословља и бесједе светом Сави, ономе коме су се Срби обраћали кад год нису знали како и куда, да им Светитељ својом духовном свјетлошћу и светошћу покаже прави пут. Светосавске академије су неугасива огњишта око којих се цијеле године као око сабирног сочива окупљају сви духовни и културни догађаји.
На светосавским академијама 1991. и 1992. године пјевао је Мали црквени хор под управом протојереја Ратка Радујковића.
Било је вријеме да "Јединство" поново пропјева.
Идеја о обнови "Јединства"
Република Српска и обновљено Српско пјевачко друштво "Јединство" рођени су у исто вријеме. Наиме, 9. јануара 1992. Скупштина српског народа у БиХ донијела је Декларацију о проглашењу Републике Српске. Некако истовремено почиње и прича о обнављању "Јединства".
Било је то вријеме новог духовног препорода. Православна духовна музика је кроз вијекове чврсто уплетеним нитима сједињавала Српску православну цркву и њен вјерујући народ. Пјевачка друштва су, његујући прије свега духовну, потом изворну народну и на њеним темељима саздану српску умјетничку музику, успјешно вршила своју националну, али и културну и умјетничку мисију.
Рат у Хрватској, који је из дана у дан постојао сурова стварност, вратио је крајем 1991. године професора музике Немању Савића из Шибеника у родну Бању Луку. И како народ каже, "свако зло за неко добро", повратак искусног диригента и његов сусрет са протојерејом Ратком Радујковићем, коме је историја предратног "Јединства" била добро знана, значио је обнову Пјевачког друштва.
Већ почетком фебруара 1992. група ентузијаста, са протојерејом Ратком Радујковићем и Немањом Савићем на челу, окупила се око идеје обнове старог Српског пјевачког друштва "Јединство", коме је 1941. године забрањен рад и деценијама послије није дозвољена обнова. Формиран је Покретачки одбор, који су чинили: протојереј Ратко Радујковић, старјешина Саборног храма Свете тројице у Бањој Луци, Немања Савић, професор, Видосава Грандић, историчар умјетности и директор Дома културе у Бањој Луци, Мирјана Срдић, дипломирани инжењер технологије и предсједница "Кола српских сестара" Епархије бањалучке, др Ђорђе Микић, историчар, Миодраг Хрнић, директор Радио Бање Луке. Никола Гузијан, новинар "Гласа" и Бишња Пузић-Радман, правница. Већ на почетку рада Николу Гузијана, због заузетости другим пословима, замијенила је Владимира Вирц. Убрзо су се прикључили и Татјана Тапавички, новинар, Зоран Егић, академски сликар и Ранко Рисојевић, књижевник, те Драган Тороман. Одбор је одмах прионуо на посао и у времену од 10. фебруара до 18. јуна одржао 10. сједницу.
Крајем фебруара у бањолучком "Гласу" објављен је први текст о "Јединству" под насловом "Aудиција од уторка". У тексту се каже да ће од 25. до 28. фебруара 1992. године у Вијећници Дома културе бити уприличена аудиција за попуну женског, мушког и мјешовитог хора, док ће се коначан одабир пјевача обавити у суботу, 29. фебруара.
"Гласови" читаоци имали су прилику да кроз поменути текст сазнају о обнављању СПД "Јединство" након пет деценија, те да прочитају укратко историју Друштва од 1893. до 1941. године.
Напад одложио сједницу
У записницима са сједница Покретачког одбора остало је забиљежено да сједница заказана за 2. март није одржана јер се у међувремену десио напад на српске сватове у Сарајеву. Наиме, 1. марта 1992. на свадби православног свештеника Гардовића, убијен је његов отац Никола Гардовић.
Расположени сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе српске цркве на Башчаршији, гдје је требало да се обави вјенчање. Барјак са националним обиљежјима, који се вијорио високо над сватовима, засметао је убицама. Када им није пошло за руком да га отму, убили су младожењиног оца и ранили још једног свештеника, младожењиног зета Раденка Мировића из Добоја.
Овај догађај симбол је новог страдања српског народа за вјеру православну и српска знамења, страдања које је било на видику. Пуцањ у српске сватове изазвао је Србе у Сарајеву да изиђу на улице и поставе барикаде. Пуцњи су те ноћи одјекивали са свих страна. Сарајевски котао је прокључао...
Поменута сједница Покретачког одбора одржана је 6. марта. У првом дијелу присуствовали су јој и чланови хора који су положили аудицију, те неколико пјевача Малог црвеног хора. Тиме је симболично обиљежен почетак рада Мјешовитог хора Српског пјевачког друштва "Јединство".
Пробе хора обновљеног "Јединства" почеле су 12. марта у Дому културе. Након више аудиција, хор је имао 40 чланова. И док пјевачи са диригентом Немањом Савићем уче прве пјесме, Покретачки одбор вриједно припрема материјал о историјату и раду Друштва у периоду од оснивања, 1893. године до Другог свјетског рата, настоји да пронађе стара правила СПД "Јединство" и прилагоди их новим условима живота и рада.
На састанку Одбора од 27. марта 1992. године усвојен је приједлог да правник Вукашин Чулић уради нова правила "Јединства".
Aкадемски сликар Зоран Егић преузео је обавезу да на основу сачуване значке предратног "Јединства" изради печат, грб, амблем и заставу обновљеног Друштва.
На приједлог протојереја Ратка Радујковића, одлучено је да крсна слава обновљеног СПД "Јединство" буде Свети цар Константин и царица Јелена.
"Боже правде"
У том смутном времену припремана је Обновитељска скупштина "Јединства". Ратно вријеме није дозвољавало велика славља па је договорено да се хор и чланови Покретачког одбора састану и одрже скромну свечаност. Како је речено, кад дође мир, биће времена за славље.
На састанку 18. јуна закључено је да се Обновитељска скупштина одржи 20. јуна 1992. године. Усаглашен је приједлог Управног и Надзорног одбора, као и Кандидационе комисије. Одлучено је такође да се на Скупштину позову представници: Српске православне цркве, AР Крајина, града Бање Луке, великих предузећа, "Кола српских сестара", "Српског сокола", Радија, ТВ, "Гласа", Команде Војске, СДС, Друштва "Змијање", Друштва српско-јеврејског пријатељства, Српско-руског пријатељства, директори основних и средњих школа.
Договорен је и приједлог тока Обновитељске скупштине и учешће хора, који ће отпјевати "Светосавску химну", "Тебе појем" и на крају, "Тамо далеко".
Залагањем диригента Немање Савића, хор је и прије званичне обнове научио неколико композиција и почео јавно да наступа. Што би народ рекао - пропјевао је прије него што је проходао. Били су то дани прегнућа, кад се није гледало ко колико ради, кад су сви жељели да дају свој допринос у борби против зла које се по ко зна који пут надвило над ове просторе и народ који на њима живи.
На Дан безбједности, 13. маја 1992. године, Мјешовити хор СПД "Јединство" учествовао је у програму свечаности, на којој је отпјевао српску химну "Боже правде", и пјесму солунских бораца "Тамо далеко".
Химна "Боже правде", Даворина Јенка, била је први пут српска химна у Краљевини Србији за вријеме Обреновића. Српски народ у Републици Српској одлучио је да поново васпостави химну "Боже правде" као своју државну химну. Премијерно, химну је извео управо хор "Јединство" и у свој Љетопис уписао и овај значајан податак.
Био је то први званични наступ обновљеног хора чијих је 40 чланова показало да је спремно да се укључи у културни живот Бање Луке. Традиционално, то је и био један од главних циљева овог друштва.
Схвативши већ на том првом наступу колико његова пјесма значи народу, хор је, под будним оком и ухом диригента Немање Савића, наставио да савладава духовни и патриотски програм: прије свега да вриједно учи "Литургију Светог Јована Златоустог", увјежбава химну "Боже правде", "Тамо далеко", "Креће се лађа француска"... Сваког дана стизали су нови потенцијални пјевачи, хор се гласовно богатио.
Обновитељска скупштина
Иако је већ трајао Отаџбински рат, 20. јуна 1992. године Српско пјевачко друштво "Јединство" одржало је у сали тадашњег Дома културе Обновитељску скупштину, сматрајући да баш у таквим приликама једно национално друштво треба да окупља народ, да га храбри и подсјећа на славну традицију.
Сједницом Скупштине руководило је Радно предсједништво протојереј Ратко Радујковић, др Ђорђе Микић и Вукашин Чулић дипломирани правник. Овом свечаном догађају присуствовало је близу 150 поштовалаца традиције Српског пјевачког друштва "Јединство".
Мјешовити хор "Јединство", са диригентом Немањом Савићем, поздравио је Скупштину "Светосавском химном".
Стихове химне "Јединства", које је давне 1905. године спјевао Aлекса Шантић, одрецитовао је глумац бањолучког Народног позоришта Бора Ненић. Кратка историја СПД "Јединство", из које се видио његов родољубиви и национални рад, увјерила је учеснике Скупштине да су покретачи обнове Друштва у тим одсудним временима били у праву. Српска православна црква, као исконско везивно ткиво српског народа, и национална друштва, а међу њима и "Јединство", поново су преузели мисију народног просвјећивања и освјешћивања.
Нови фељтон
"Глас Српске" сутра почиње са објављивањем новог фељтона о хришћанском насљеђу Косова и Метохије. Дијелови су узети из књиге "Нечујна звона" Зорана Боговца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
