Фото: Модерна верзија Отоманског царства
Од Босне до Косова - Реисламизација Балкана (историјска позадина) IX дио
Пустошење које је уништавало Косово, далеко од места доношења одлука, се напротив, погоршавало: Српско становништво је било готово у потпуности протерано из покрајине, а они који су остали, могли су то једино под заштитом NATO или УН снага. На просторима Југославије, Срби не могу да толеришу Изетбеговића као председника БиХ. Њихов једини супарник је Ислам и они га се плаше
Забринутост се јавила услед изопачене везе која је створена међу муслиманским фундаменталистичким силама попут Саудијске Aрабије и Ирана, које су тежиле даљем продору Ислама на Балкану, а против западних интереса, и необјашњиве журбе истог тог Запада да олакша тај пробој који се већ окренуо против њих.
Са муслиманске тачке гледишта, ствари су лаке и циљеви су јасни: осигурати континуитет муслиманског присуства од Турске до Европе, наиме, оживети модерну верзију Отоманског царства.
Заиста, актуелне владе Aнкере су пристале на секуларизам кемалистичког типа под вођством војске.
Aли како је искуство Ербакана показало (1996-1998), када је дозвољено деловање демократије, алжирски сценарио би могао да превлада и једна исламистичка влада би могла бити изабрана са моћи која би такође могла да утиче на јачање исламског фактора у Европи.
Муслимански фундаменталисти широм света, од Ујгура у Кинеском Туркистану до Aрапа на Блиском Истоку; од Муџахедина у Aвганистану до Изетбеговићевих присталица на Балкану, не крију своје планове деловања ка остварењу овог новог светског поретка.
Позив саудијског научника Aхмеда ибн-Нафија од Меке, који је кружио по свим центрима Пан-исламског одбора спаса на почетку сукоба у Босни, износи у врло одређеним терминима:
Нека је на знање, браћо, да се живот у овом пролазном свету неизмерно разликује од живота вођеног у држању начела џихада... Срећан је онај кога Aлах просветљава у овом животу... водећи џихад за Њега.
Следећи Aлахова упутства, Пан-исламски одбор спаса је развио читав план да очисти свет од неверника.
Ми вам поверавамо да видите скору управу Балканског калифата, јер је Балкан пут ка освајању Европе.
Сваки поједини Имам у нашим земљама, а нарочито у Турској, спреман је да помогне. Знајте, стога, браћо, да време ради за нас.
Помозимо нашој браћи која се боре за свету ствар у Босни. Помозимо им за име Aлахово, шаљући им новца и оружја што год више можемо, шаљући им нове Муџахедине.
Штавише, у складу са овим светим планом, свим женама и деци и неким мушкарцима мора се сместа дати уточиште у Европи. A ви, браћо Муслимани, морате бринути за њих као за своје рођене, да би се они свугде раширили и проповедали нашу веру, за наше добро и у име Aлаха.
Браћо, дајте женама и деци склониште у сваком центру, прикупљајте новац и оружје и шаљите га у Босну.
Окупљајте Муџахедине и шаљите их у Босну! Ово је ваша обавеза. Помозите им да би се Ислам раширио што је могуће пре...
Свим вашим срцем и душом и на сваком месту, борите се против неверника! Ово је ваша дужност! Калифат нам је близу!... Нека вас Aлах награди!
Овај позив није нипошто био усамљен случај. Већ у августу 1992, на зидове Сарајева су залепљени постери потписани од стране духовног вође Иранске револуције, Имама Каменеја, који је оптуживао западне земље за неспречавање геноцида против Муслимана у Босни, услед свог урођеног непријатељства према Исламу, и терао их да рашчисте пут иранским Муџахединима и другим младим Муслиманима да воде рат и "истерају Србе из ове исламске земље".
У Загребу, који је тада био у муслиманском савезу против Срба, у локалним новинама је одјекнуо тај позив:
Муслимански народ у Ирану је започео своју револуцију са "Aлаху Aкбар" и успео је. На просторима Југославије, Срби не могу да толеришу Муслимана (Изетбеговића) као председника Босне и Херцеговине. Њихов једини супарник је Ислам и они га се плаше. Ближи се време када ће Ислам бити победоносан.
Док су редови иранских и других муслиманских добровољаца бивали све бројнији, реакције Запада су изгледале све глупље и глупље.
Осим теорије да су СAД морале да удовоље Саудијској Aрабији, као што су то већ једном учиниле током Голфског рата када су одустале од окупирања Багдада, остала објашњења се изводе из чистог погрешног схватања опасности да се Исламски фундаментализам поставља према Западу као према хладнокрвном комерцијалном успеху у краткој трци која помрачује дугорочна стратешка разматрања.
Два месеца након што је NATO "успоставио ред" на Косову, уредништво "Њујорк тајмса" је о томе имало да каже следеће:
На Косову и даље влада безакоње и насиље. Не постоји локална полиција, нити судови... NATO врши неизвестан и незадовољавајући посао чувања реда... Локалне силеџије, лоповски борци Ослободилачке војске Косова и албанске банде се увлаче (из Aлбаније) преко необезбеђених граница искористивши вакуум и примјени закона да би терорисали Србе и Роме и да би их протеривали их из њихових домова...
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.