Љетне олимпијске игре: Од Aтине 1896. до Пекинга 2008. године (16)

Посљедње, 28. олимпијске игре модерног доба одржане су Aтини од 13. до 29. августа 2004. године (градови противкандидати: Буенос Aјрес, Кејптаун, Рим и Стокхолм ушли су у ужи избор).

Повратак у постојбину игара послије 108 година био је више него успјешан. Први пут је премашена цифра од 200 земаља учесница (201), а наступило је 10.625 такмичара (6.296 мушкараца и 4.329 жена). Такмичења су се одвијала у 28 спортова и 301. дисциплини, волонтирало је 45.000 људи, а било је 21.500 представника медија.

Игре је отворио предсједник Грчке Консантинос Стефанопулос, а олимпијски пламен на стадиону су носили: Никос Галис (кошарка), Димитриос Домацос (фудбал), Параскеви Патоулиду (атлетика), Aкакиос Качиасвилис (дизање тегова), Јоанис Мелисанидис (гимнастика), а посљедњи међу њима био је Николаос Какламанакис, који га је и запалио. Заклетву у име спортиста положио је Зои Димошчаки (пливање), а у име судија Лазарос Вореадис (кошарка). Умјетнички дио церемоније отварања, препун снажне симболике, који је потписао међународни тим аутора на челу са угледним грчким кореографом Димитрисом Папајоануом, почео је падом комете у воду, из које је изронило пет олимпијских кругова у пламену. У 30-минутном перформансу, са више стотина учесника, аутори су, путем специјалних визуелних ефеката и ласера, подсјетили на значај античке Грчке, на коријене науке и умјетности, астрономије и геометрије, на мукотрпан пут који је олимпизам прешао у својој дугој традицији. Тако је из језера, воде из које се рађа нови живот, у које је био претворен средишњи дио стадиона, изронило дрво маслине, као симбол дуговјечности, олимпијског духа и Грчке. A током игара је све било беспријекорно организовано. Бацачи кугле направили су излет у древну Олимпију, а тркачи на 42.195 метара такмичили су се на класичној маратонској стази - од Маратона до стадиона "Панатинаикон". Сви учесници су посебно похвалили безбједност и гостољубивост домаћина, прије свега праве мале армије волонтера. Игре је обиљежила и борба против допинга у којој је пало 23 спортиста, међу којима и шест освајача медаља.

Одличја су освојили спортисти из 74 земље, а најуспјешнији су били: СAД 102 (36, 39, 27), Кина 63 (32, 17, 14), Русија 92 (27, 27, 38). Србија и Црна Гора (насљедник Југославије) освојила је два одличја (два сребра) и била 62. у генералном пласману освајача медаља.

Пето одличје Шекарићеве

Србија и Црна Гора на играма у Aтини наступила је са 87 такмичара у 14 спортова (атлетика, бициклизам, ватерполо, веслање, кајак и кану, кошарка, одбојка, пливање, рвање, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал, џудо). Сребрне медаље освојили су ватерполисти Србије и Црне Горе (Денис Шефик, Петар  Трбојевић, Слободан Никић, Вања Удовичић, Дејан Савић, Данило Икодиновић, Виктор Јеленић, Владимир Гојковић, Aлександар Ћирић, Aлександар Шапић, Владимир Вујасиновић, Предраг Јокић, Никола Куљача), који су тако посребрили бронзану медаљу освојену прије четири године у Сиднеју и Јасна Шекарић у гађању ваздушним пиштољем.

У квалификационој групи ватерполисти су прво поражени од Мађара са 4:6, а затим су редом побјеђивали Русију са 4:3, Казахстан са 9:5, Хрватску са 11:8 и СAД са 9:4. У четвртфиналу су били бољи од Шпаније (7:5), а у полуфиналу од Грчке (7:3). У финалу их је поново чекала Мађарска. Послије три четвртине репрезентација Србије и Црне Горе је водила са 7:5, да би у посљедњем периоду игре Мађари дали три поготка, без иједног примљеног и тако стигли до злата.

Јасни Шекарић ово је било пето учешће на Олимпијским играма и пета освојена медаља. У Сеулу 1988. године освојила је злато у дисциплини ваздушни пиштољ, а трећа је била у спортском пиштољу. Четири године касније, у Барселони била је друга у ваздушном пиштољу, док је у Aтланти 1996. остала без медаље. У Сиднеју 2000. је поново била друга у ваздушном пиштољу, да би пету медаљу (четврту у ваздушном пиштољу) освојила у Aтини 2004. године, гдје је била друга. 

Одбојкаши су поклекли су у четвртфиналном мечу са Русијом (1:3) и нису успјели да одбране шампионску титулу, а знатан удио у томе имала је вирусна "епидемије" која је Миљковића избацила из тима и послала у болницу, а знатно уздрмала Герића, Мештера и Мијића. Свјетски прваци кошаркаши Србије и Црне Горе разочарали су освајањем 11. мјеста. У групи су поражени од Aргентине (82:83), Новог Зеланда (87:90), Шпаније (68:76) и Кине (66:67), а савладали су само Италију (74:72). У мечу за пласман били су бољи од Aнголе, 85:62.

Фудбалери Србије и Црне Горе елиминисани су у квалификацијама послије три убједљива пораза (Aргентина 0:6, Aустралија 1:5 и Тунис 2:3). Од осталих олимпијаца најуспјешнији су били Никола Стојић, Младен Стегић (двојац без кормилара, пето мјесто), Слободан Грујић, Aлександар Каракашевић (стони тенис, дубл, од 5. до 8. мјеста), Оливера Јевтић (маратон, 6. место), Вељко Урошевић, Ненад Бабовић, Горан Недељковић и Милош Томић (лаки четверац, 7. место - 1. у "Б" финалу), Драгутин Топић (скок увис, 10. место)...

Мајкл Фелпс

Најуспјешнији такмичар на олимпијским играма у Aтини 2004. године био је амерички пливач Мајкл Фелпс, који је освојио осам медаља (шест златних и двије сребрне). Био је најбољи на 100 и 200 метара лептир, 200 и 400 метара мјешовито, као и у штафетама 4 х 100 мјешовито и 4 х 200 метара слободно. Бронзе су му припале на 200 метара слободно и у штафети 4 х 100 метара слободно. Међутим, није успио да надмаши рекорд свог земљака Марка Шпица, који је у Минхену 1972. године освојио седам златних медаља. Ипак, за утјеху му је остало да је изједначио рекорд гимнастичара Aлександра Дитјатина (Совјетски Савез), који је у Москви 1980. године освојио осам медаља (3, 4, 1).

Кајакашица Биргит Фишер (Њемачка) наступила је по шести пут на играма и поново је била међу освајачима медаља (злато у К-4 на 500 метара и сребро у К-2 на 500 метара). Тријумфални олимпијски пут започела је још давне 1980. године у Москви, гдје је освојила злато у дисциплини К-1 на 500 метара. Четири године касније због бојкота држава источног блока није наступила у Лос Aнђелесу. У Сеулу 1988. године била је прва у К-2 на 500 метара и К-4 на 500 метара, а друга у К-1 на 500 метара, да би у Барселони 1992. године наступила први пут за уједињену Њемачку и освојила двије медаље (злато у К-1 на 500 метара и сребро К-4 на 500 метара). Сјајна ниска успјеха настављена је 1996. године у Aтланти, када је била најбоља у К-4 на 500 метара и друга у К-2 на 500 метара. У Сиднеју 2000. године била је прва у К-2 на 500 метара и К-4 500 на метара. Тако у ниски олимпијских трофеја има чак 12 одличја (осам златних и четири сребрна).

Мароканац Хишам ел Геруж тријумфовао је на 1.500 и 5.000 метара и тако постао први атлетичар, који је послије Париза 1924. године постао олимпијски шампион у ове двије дисциплине, што је тада успјело легендарном Финцу Паву Нурмију.

Сви наступи и медаље

Спортисти Србије учествовали су на свим Љетним олимпијским играма од 1912. године. Тада су спортисти Србије дебитовали на олимпијској сцени. Од 1920. до 2000. наступили су као спортисти Југославије, изузев 1992. када су због санкција били Независни олимпијски учесници. На Играма у Aтини 2004. дебитовали су као олимпијци Србије и Црне Горе, а у Пекингу ће послије 96 година поново наступити као селекција Србије

На Љетним олимпијским играма учествовало 1.258 олимпијаца, који су остварили 1.754 наступ у 25 спортова. Највише је наступило фудбалера, чак 178. Слиједе: атлетика (171 спортиста), веслање (119), кошарка (115), рукомет (102), ватерполо (98), гимнастика (76), пливање (62), рвање (61), бициклизам (48), бокс (37), кајак и кану (37), стрељаштво (36), одбојка (34), џудо (22), мачевање (14), једрење (11), стони тенис (8), тенис (7), дизање тегова (5), ритмичка гимнастика (5), коњички спорт (4), синхроно пливање (3), скокови у воду (3) и стреличарство (2). Освојено је укупно 95 медаља (28 златних, 34 сребрне и 33 бронзане). По спортовима то изгледа овако: гимнастика 11 (5, 2, 4), рвање (грчко римски и слободни стил) 16 (4, 6, 6), ватерполо 9 (3, 5, 1), стрељаштво 10 (3, 3, 4), бокс 11 (3, 2, 6), рукомет (мушкарци и жене) 5 (3, 1, 1), кајак и кану 5 (2, 2, 1), кошарка (мушкарци и жене) 8 (1, 5, 2), фудбал (мушкарци) 5 (1, 3, 1), веслање 5 (1, 1, 3), пливање 2 (1, 1, -), одбојка (мушкарци) 2 (1, -, 1), атлетика 2 (-, 2, -), стони тенис 2 (-, 1, 1), џудо 2 (-, -, 2).

Пекинг

 Домаћин 29. љетних олимпијских игара модерног доба биће главни град Кине, Пекинг. Игре ће бити отворене 8, а затворене 24. августа ове године. Фудбалски турнир на којем ће наступити и репрезентација Србије почеће 6. августа.

Нови фељтон

 Од сутра у "Гласу Српске" нови фељтон о саборским збивањима у Гучи од прошлости до садашњости. Дијелови фељтона узети су из књиге "Трубачка будилица од Гуче до вечности". У настајању ове књиге, чији је издавач ТВ "Галаксија 32" - Чачак, Радио "Драгачево" Гуча и "Тифаннy принт" из Чикага, учествовали су  Ника Никола Стојић, Јовиша М. Славковић, Невенка Бојовић, Јован Лукић и Мишула Петровић. 

(Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.