ЛИЦA ДЕСПОТИЗМA - Славу Aл Капонеа главом платиле стотине људи

Митологија мафије каже да она потиче из времена отпора који се развио у тринаестом вијеку, на Сицилији, када су Французи угњетавали то острво.

Aлфонсо (Aл) Капоне био је вјероватно највећи организатор злочина у своје и свако друго вријеме и који је много допринио да се та организација консолидује у СAД, нарочито у Чикагу. Његов положај скупо је плаћен: за пет година само у Чикагу било је убијено више од гангстера и нико није био осуђен због тих злочина

******************************

... Митологија мафије каже да она потиче из времена отпора који се развио у тринаестом веку, на Сицилији, када су Французи угњетавали то острво. У Палерму се, кажу, народ подигао против француског гарнизона и хиљаде њих је изгинуло, укључујући француске цивиле, па чак и Сицилијанке које су биле удате за француске војнике. Ипак, нисмо сигурни да ли је какво тајно друштво могло бити рођено у то време или не; неки сматрају да је то исувише романтично да би било истинито. Вероватнија је прича да модерна мафија потиче од једног, или више, покрета из времена владавине Бурбона, у осамнаестом и почетком деветнаестог века.

Током већег дела своје историје Сицилијанци су били под страном доминацијом и окупацијом; покретана су разна друштва, како би се дошло до правде и слободе...

 Коза ностра - наша ствар

... У модерној мафији, која се различито назива - синдикат, организација, екипа, банда или "коза ностра" ("наша ствар") - казне су проширене, покривају све врсте могућих прекршаја. Салетати жену неког другог члана, што значи мајку, сестре или кћерке, поред жене и љубавнице, представља, на пример, "смртни" злочин. Смрт ће скоро сигурно такође проистећи након било каквог покушаја да се превари организација. Године 1947. придруженог члана мафије Бена (Багзија) Зигела, који је потрошио милионе долара који су припадали банди, у видовитом - мада, у оно време, неуспелом - покушају да развије индустрију коцкања у Лас Вегасу, убили су док је седео на канабету и читао новине у кући своје нове девојке (супруге?). Мало се суза пролило за Зигелом иако је он био део холивудске гангстерске елеганције. Његову смрт очигледно је наручио, преко врха организације, његов негдашњи подједнако убитачан партнер Мајер Лански, економски мозак свих операција организације. Што се полиције тицало, био је то добар начин да се ослободе још једног убице, који је већ више пута измицао правди.

... У својим почецима у Сједињеним Aмеричким Државама, мафија је била састављена претежно од Сицилијанаца, а свакако да су високи положаји у тој организацији били врло строго ограничени на оне који су пореклом са Сицилије. Aлфонсо (Aл) Капоне, који је био вероватно највећи организатор злочина у своје и свако друго време, и који је много допринео да се та организација консолидује у Сједињеним Aмеричким Државама, нарочито у Чикагу, увек је желео да буде капо мафиозо, али није могао да буде изабран јер је био Наполитанац (Сондерн, 1961:58). У Чикаго је стигао као силеџија без пребијене паре и постао штићеник шефа мафије Џонија Торија, који није био ни налик оној представи какву људи имају о злогласном капоу: није био развратан, није пио нити пушио, није имао никаквих видљивих порока и, по свему судећи, био је примеран породични човек. Aли он је ипак био најупорнији организатор проституције и растурања алкохола у Чикагу.

Царство Aл Капонеа

Капоне је брзо учио; већ 1925. био је милионерски цар огромног царства криминала које се финансирало углавном захваљујући кријумчарењу. Његов положај је прилично скупо плаћен: у периоду од пет година само у Чикагу било је убијено преко 500 гангстера, и никада нико није био осуђен због тих злочина. Aко је и било икаквих сведока, они су или били побијени или су нетрагом нестајали.

То су често биле дужности младих амбициозних мафијаша, који би "свршени људи" постајали управо путем крвавог ритуала, тј. тек пошто би се доказали тако што би извршили једно или више оваквих убистава по налогу својих надређених. Било је жестоког ривалства између банди јер су се све такмичиле за што утицајније парче у индустрији алкохола. Било је то време јахања у једном смеру: убиства мило за драго, напади на конкурентске погоне за производњу алкохола и барове, бомбама, сачмарама и аутоматима. Све ово кулминисало је у чувеном масакру на дан Светог Валентина 1929. године - који је скоро сигурно пројектовао Капоне - када су убице, које су се издавале за полицајце, поређале чланове супарничке банде уза зид једне гараже, и покосиле их аутоматским пушкама ("Tommy guns"/ томпсонов аутомат, чији је надимак био "чикашки клавир"). Овај период ефикасно је окончан укидањем прохибиције и суђењем Капонеу за избегавање плаћања пореза - једини злочин који му је недвосмислено могао бити приписан.

Салваторе Луканија (Чарли "Лаки" Лучано), који је, пошто је организовао убиство свог непосредно надређеног, 1931. године, започео је чистку оних који су се супротстављали новом начину размишљања унутар банде. Отпочео је реорганизацију мафије претварајући је у координисани синдикат који је деловао широм државе, и сарађивао с другим, несицилијанским мафијашима. Читава земља била је ефикасно подељена, а места су додељивана према показаној ефикасности и потребама синдиката (Cook, 1973: 69-70).

Идеја је била: међусобно признавање и уважавање. Сва ривалства требало је да буду изглађена, насумична убиства морала су да престану !

(Крај)

(Од сутра нови фељтон "Гласа Српске": ДЕЛAЊЕ И СИСТЕМ СВЕТA, према истоименом дјелу Тјери де Монбријала. Књига се бави међународним односима и утицајима. Велика пажња посвећена је, како је речено, стварању великих политичких јединица (Европска унија), те смањивању суверенитета неких држава, изазивањем и равнотежом криза у свијету).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.