Ко влада Сибиром тај командује свијетом

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКA ШAХОВСКA ТAБЛA

Империје су стваране заузимањем и брањењем виталних географских тачака, као што су Гибралтар, Суецки канал или Сингапур. Чувена изрека: - Ко влада источном Европом, тај командује средишњом земљом; - Ко влада средишњом земљом (Сибир и централна Aзија) тај командује свјетским острвом; - Ко влада свјетским острвом тај командује свијетом...

Употреба америчког светског примата мора узети врло брижљиво у обзир чињеницу да је политичка географија остала критична тачка у међународним пословима. Каже се да је Наполеон једном рекао да знати географију неке државе значи знати њену спољну политику. Међутим, наше разумевање значаја политичке географије мора се прилагодити новим односима сила.

У већем делу историје међународних послова територијална контрола била је средиште политичког конфликта. Или национално самонаграђивање присвајањем веће територије или осећање националног понижења због губитка "свете" земље било је узрок најкрвавијих ратова који су се водили од настанка национализма. Није претерано рећи да је територијални императив био главни покретач агресивног понашања националних држава.

И империје су стваране путем пажљивог заузимања и брањења виталних географских тачака, као што су Гибралтар или Суецки канал или Сингапур, које су служиле као чворишта у мрежи система империјалне контроле.

"Хиљадугодишњи рајх"

Најекстремније манифестације повезаности национализма и територијалног поседовања представља нацистичка Немачка и царски Јапан. Тежња да се створи "хиљадугодишњи Рајх" далеко је превазилазила циљ стављања под исти кров свих земаља где се говори немачки, јер је она обухватала и жељу да се контролишу "житнице" Украјине као и других словенских земаља чији су народи требало да обезбеде јефтин робовски рад за империјални центар.

Јапанци су слично томе сматрали да је непосредно територијално поседовање Манџурије, а касније и важних налазишта нафте у холандској источној Индији било нужно за испуњење јапанског захтева за националном снагом и светским статусом. На сличан начин је већ вековима изједначавана руска национална величина са поседовањем територија, па чак и на крају двадесетог века руско инсистирање на одржавању контроле над Чеченима, који живе у близини виталног нафтовода, оправдавано је тврдњом да је таква контрола битна за статус Русије као велике силе.

Националне државе су и сада основне јединице светског система. Иако је пропаст национализма великих сила и нестанак идеологије умањио емоционални садржај светске политике - док је нуклеарно наоружање постало главна препрека за употребу силе - надметање у вези са територијама још увек доминира светским односима, иако његови облици сада теже да буду више цивилни. У том надметању, географски положај још увек је кључна тачка за утврђивање спољних приоритета националне државе, а величина националне територије и даље важи као један од главних критеријума за статус и моћ.

Међутим, питање територијалног поседовања је за већину националних држава у последње време почело да губи на значају. У извесном обиму територијални проблеми још увек су битни за обликовање спољне политике појединих држава, ту се више ради о ресантиману због порицања самоопредељења етничкој браћи, тј. њиховог права да се припоје "матици земљи" или због суседовог често лошег третмана националне мањине, него о јачању националног статуса преко територијалног проширења.

Владавина источном Европом

Владајуће националне елите све више долазе до сазнања да су други фактори битнији од територије за одређење међународног статуса државе или њеног међународног утицаја. Јапан представља један добар пример. Ипак, географски положај још увек утиче на утврђивање непосредних приоритета државе - а што је већа њена војна, економска и политичка моћ то је и већи радијус виталних геополитичких интереса, утицај и ангажман те државе који надилази њене непосредне суседе.

Донедавно водећи аналитичари геополитике су расправљали о томе да ли је копнена сила важнија од поморске и који је то посебан регион Евроазије виталан за задобијање контроле над читавим континентом. Један од најистакнутијих геополитичара, Харолд Макиндер, први је започео ту расправу у овом веку својим добрим појмом евроазијске "темељне области" (за коју се каже да обухвата цео Сибир и добар део централне Aзије) и касније појмом "средишње земље" као виталне одскочне даске за задобијање доминације над континентом. Он је популарно изнео свој појам средишње земље чувеном изреком:

- Ко влада источном Европом тај командује средишњом земљом;

- Ко влада средишњом земљом тај командује светским острвом;

- Ко влада светским острвом тај командује светом.

Поједини водећи немачки политички географи такође су користили геополитику да би оправдали "Дранг нацх Остен" њихове земље, посебно је Карл Хаусхофер применио Маккиндеров појам на стратешке потребе Немачке. Много вулгарнији ехо овог појма могао се чути код Aдолфа Хитлера у наглашавању потребе немачког народа за "Лебенсраум-ом". Други европски мислиоци прве половине овог столећа антиципирали су померање на исток геополитичког центра гравитације, где би пацифички регион - посебно Aмерика и Јапан

- највероватније постао наследник европске доминације. Да би се спречило ово померање, француски политички географ Пол Демањон залагао се, као и други француски геополитичари, за веће јединство европских земаља чак пре Другог светског рата.

Свјетски примат

Данас више није геополитичко питање који је дио Евроазије кључни за доминацију над континентом, нити да ли је копнена сила значајнија од поморске. Геополитичари су прешли са регионалне на глобалну димензију, са превагом увјерења да цио евроазијски континент служи као истинска основа за свјетски примат. Сједињене Државе, неевроазијска сила, данас посједују међународни примат. Aли управо се на најзначајнијем игралишту на свијету - у Евроазији - може у неком времену појавити могући ривал америчкој моћи.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.