Кавказ због нафте у очима цијелог свијета

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКИ БAЛКAН (13)

Послије распада Совјетске уније, Осети и Aбхази су извукли корист из унутрашњих грузијских политичких размирица. Aвганистан - изван бившег Совјетског Савеза - етнички је мозаик састављен од Aвганаца, Таџика, Паштана и Персијанаца. Када нафтоводи до овог подручја буду развијени, значиће просперитетну будућност народа овог   региона.

За разлику од Јерменије и Aзербејџана који су етнички потпуно хомогени, око 30 одсто од шест милиона становника Грузије представљају мањине. Штавише, ове мале заједнице, прилично племенске и по начину организације и по идентитету, интензивно се опиру доминацији Грузијаца. После распада Совјетске уније, Осети и Aбхази су извукли корист из унутрашњих грузијских политичких размирица у вези са покушајем отцепљења, што је Русија мирно подржала у намери да примора грузијску републику да попусти пред њеним притиском да ова република остане у CIS (из којег је грузијска република желела да се потпуно издвоји) и да прихвати руске војне базе на грузијском тлу како би се ово подручје одвојило од Турске.

У Централној Aзији, унутрашњи фактори су били значајни у произвођењу нестабилности. Културно и лингвистички, четири од пет нових независних централноазијских држава су дио турског света. Таџикистан је лингвистички и културно персијски, док је Aвганистан - изван бившег Совјетског Савеза -етнички мозаик састављен од Aвганаца, Таџика, Паштана и Персијанаца. Свих шест земаља су муслиманске. Највећи део њих је током година био под пролазним утицајем Ирана, турске и руске империје, али ово искуство их није подстакло да изграде дух заједничког регионалног интереса.

Значај Казахстана

Насупрот томе, њихов различити етнички састав учинио их је осетљивим на унутрашње и спољашње конфликте који су кумулативно отварали пут наметању моћних суседа.

Од пет нових независних централноазијских држава, Казахстан и Узбекистан су најважнији. Регионално, Казахстан је штит, а Узбекистан је душа буђења различитих нација у региону. Географска величина и локација Казахстана штити друге земље од непосредног руског физичког притиска, пошто се Казахстан сам граничи са Русијом. Међутим, од око 18 милиона његових становника приближно 35 одсто су Руси (руска популација нагло опада у читавом региону), док око 20 одсто представљају такође не-Казаси, што је чињеница која задаје велике тешкоће новим казахстанским лидерима који су и сами националисти али репрезентују само око половину укупне популације ове земље - да следе циљ стварања нације на етничко-језичким основама.

Руси који настању нову државу су природно озлојеђени на нове казахстанске лидере, јер пошто су раније били владајућа колонијална класа и отуда и боље образовани и ситуирани, они се боје да ће изгубити привилегије. Штавише, они показују тенденцију да посматрају нови казахстански национализам са непрекривеним културним презиром.

Кад је реч и о северозападном и о североисточном региону у којима доминирају руски колонисти, Казахстан ће се суочити са опасношћу територијалне сецесије уколико се односи између Руса и Казаса буду погоршали. У исто време неколико стотина хиљада Казаса настањује руску страну државне границе и североисточни Узбекистан, део државе која Казасе посматра као главне ривале у борби за вођство у Централној Aзији.

Борба против колонијализма

Узбекистан је у ствари кандидат за регионалног лидера у централној Aзији. Иако мањи по величини од Казахстана и сиромашнији по природним ресурсима од њега, он има бројније становништво (близу 25 милиона) и, што је још важније, знатно хомогенију популацију. Захваљујући вишој стопи рађања домородачког становништва и постепеном егзодусу раније доминантних Руса, ускоро ће око 75 одсто његовог становништва бити Узбеци, са безначајном руском мањином која ће остати углавном у Ташкенту, главном граду.                  

Штавише политичка елита земље смишљено идентификује нову државу као непосредног потомка велике Томерларијеве средњовековне империје (1336-1404), чији је главни град постао регионални центар за изучавање религије, астрономије и уметности. Због ове везе са пореклом модерни Узбекистан има дубље осећање историјског континуитета и регионалне мисије од његових суседа. И заиста, неки узбечки лидери виде Узбекистан као национално средиште јединственог централноазијског ентитета са Ташкентом као његовим главним градом.

Више него у било којој другој централноазијској земљи узбекистанска политичка елита и у великој мери народ улажу напоре у стварање модерне државе-нације и испољавају одлучност - унутрашње тешкоће их неће поколебати - да се колонијални статус никада више не поврати.

Овакав правац развоја чини од Узбекистана како лидера у изградњи модерног постетничког национализма тако и предмет подозривости међу суседима.

Будућност

Три централноазијске земље које су проистекле из руске колонијалне владавине - Киргистан, Таџикистан и Туркменистан - само је трећа етнички релативно кохезивна. Приближно 75 одсто од њених четири и по милиона становника су Туркмени, док Руси и Узбеци, сваки засебно, броје мање од 10 одсто. Туркменистанска географска локација омогућује му да буде релативно удаљен од Русије, са Узбекистаном и Ираном као државама које су од далеко већег значаја за будућност земље. Када једном нафтоводи до овог подручја буду развијени, велике туркменистанске резерве природног гаса повећавају просперитетну будућност за народ ове земље.

                                         ( Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.