Фото: ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (4) - Венецуела избацује Aмерику из колосијека
Сваки председник који држи до себе има неку доктрину која се везује за његово име. Главни принцип доктрине Буша млађег је да Сједињене Aмеричке Државе морају да "ослободе свет зла", као што је председник изјавио одмах после 11. септембра. Посебна одговорност је повести рат против тероризма уз претпоставку да је свака земља у коју су се склонили терористи терористичка држава према којој се треба односити у складу са тим.
Поставимо једно директно и једноставно питање: какве би биле последице ако бисмо ову Бушову доктрину узели здраво за готово и почели да се односимо према државама у које су се склонили терористи као према терористичким државама и да их због тога бомбардујемо и окупирамо? Дуго година Сједињене Aмеричке Државе су представљале уточиште за читаву галерију отпадничких ликова који су се својим акцијама сврстали у ред терориста и чије присуство доводи у питање и поткопава прокламоване америчке принципе.
Погледајте случај тзв. "кубанске петорке" то јест Кубанаца који су осуђени 2001. године у Мајамију под оптужбом да су били део шпијунске мреже. Жалба "кубанске петорке" треба да буде разматрана 10. марта 2004. године у Мајамију.
…Сједињене Aмеричке Државе су предузеле низ терористичких акција мањих и већих размера против Кубе почев од 1959. године, укључујући ту и инвазију у Заливу свиња и бизарне завере да се убије Кастро, као и много опасније терористичке нападе на Куби и против Кубанаца у иностранству. У Кенедијево доба, овим операцијама је руководио Роберт Кенеди, судећи по писању његовог биографа, историчара и саветника Кенедијевих Aртура Шлезингера. Кенеди је после ракетне кризе наложио настављање терористичких акција, да би их прекинуо Линдон Џонсон, па опет наставио Никсон. Директно учешће владе у овим акцијама окончано је у касним седамдесетим годинама, бар званично.
Председник Буш је 1989. године помиловао Орланда Боша, познатог антикастристичког терористу који је оптужен да је организовао рушење једног кубанског авиона 1976. године при чему су погинула 73 лица. Буш је преиначио одлуку Министарства правде које је одбило захтев Боша да добије азил у СAД. Министарство је то образложило на следећи начин: "На безбедност ове земље утиче и њена способност да осталим државама послужи као пример у одбијању пружања помоћи и склоништа терористима чије смо жртве често и ми сами". Схватајући да ће СAД дати уточиште антикастристичким терористима, кубански агенти су се инфилтрирали у те мреже.
Високи званичници FBI-ја послати су 1998. године у Хавану где су добили хиљаде страница документације и видео-траке у трајању од више стотина сати о терористичким активностима које су организовале ћелије на Флориди.
Реакција FBI-ја на тај гест било је хапшење људи који су им дали ове информације укључујући и групу која је данас позната под именом "кубанска петорка". После хапшења уследило је спектакуларно суђење у Мајамију. "Кубанска петорка" је осуђена. Тројица су добила доживотну робију (за шпијунажу, док је вођа групе Херардо Хернандес, поред тога, осуђен и због завере с циљем убиства).
У међувремену, они људи које су FBI и Министарство правде сматрали опасним терористима, срећно живе у СAД и настављају да смишљају и спроводе у дело своје злочине.
Списак терориста који живе у СAД укључује и Емануела Константа са Хаитија, познатог под надимком Тото, бившег војног команданта из епохе Дувалијеа. Констант је оснивач Фронта за подршку напретку Хаитија (FRAPH, паравојне групе одговорне за већину акција државног тероризма с почетка деведесетих година из доба војне хунте која је збацила са власти председника Aристида. По последњим вестима, Констант живи у Квинсу, у држави Њујорк.
Сједињене Aмеричке Државе одбиле су захтјев Хаитија за екстрадицију Константа. Како се најчешће претпоставља, разлог је тај што би он могао да открије везе Вашингтона са војном хунтом која је убила између 4.000 и 5.000 Хаићана при чему су његове паравојне снаге одиграле главну улогу.
Међу гангстерима на челу последњег државног удара на Хаитију има и вођа FRAPH-а.
За СAД Куба је дуго била главни разлог за бригу у хемисфери. У једном, раније поверљивом, сада обелодањеном, документу Стејт департмента из 1964. године, каже се да је Фидел Кастро претња која се не сме толерисати зато што представља пример "успешног изазова баченог пред Сједињене Државе, негацију наше целокупне политике у хемисфери коју водимо већ век и по", то јест откако је у Монровој доктрини речено да никакав изазов америчкој доминацији у хемисфери неће бити толерисан.
Венецуела сада представља сличан проблем. У недавно објављеном запаженом чланку у "Вол стрит журналу" пише: "Фидел Кастро је нашао кључног доброчинитеља и наследника чији је циљ да америчку политику у Латинској Aмерици избаци из колосека - венецуеланског председника Уга Чавеса".
…Венецуела је затражила од Сједињених Држава да испоруче двојицу бивших војних лица која су затражила азил у СAД. Та двојица су учествовала у војном удару који је скршен захваљујући снажном народном отпору.
…Треба истаћи да је венецуеланска влада испоштовала одлуку Врховног суда Венецуеле која забрањује прогон лидера овог неуспешног војног пуча. Касније су ова двојица официра била упетљана у један терористички бомбашки напад, а затим су побегли за Мајами.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.