ИЛИРСКA ПИСМA - ПИСМО ТРЕЋЕ - Побуњеним Србима потребан добар вођа

Побуњеницима Србима био је потребан само вођа. Србијанска влада поставила је команданта (она је од почетка преузела покровитељство над босанском побуном) под изговором да стари и храбри босански војвода Голуб Бабић, није био писмен.

Један од побуњеника био је неки Вранић. Овдје су га Босанци нарочито поштовали као мученика за хришћанску ствар, због које је провео двадесет година у турској тамници у Видину

***************************************

Пошто смо напустили призоре описане у пређашњем писму, продужили смо путем горе у правцу Црних Потока. Пуковник Деспотовић, садашњи командант побуњеника, сместио је своју команду изнад овог места. Овде ме Узелац напустио. Из личних разлога избегао је да дође под власт садашњег команданта, који је сада у уској вези са Комитетом у Книну.

Под вођством старца Лазара превалио сам тешку планинску стрмен и стигао до провалије где стене образују неку врсту природне капије, као улаз у несавладиву клисуру, у којој су подигнуте ниске дрвене бараке за стални побуњенички логор.

Положај је сјајан. С околних висија отвара се видик на пространу и дивну панораму сада снегом покривених планина слободне Босне. Висије су необично голе, без вегетације, а такве су углавном околне камене пустиње Далмације и Динарских планина. Aли за одбрану веома су подесне.

Стрмо узвишење изнад логора и местимично камените чуке утврђене су каменим грудобранима, али ова вештачка одбрана је очито непотребна.

 О војводи Голубу Бабићу

Босанским побуњеницима је данас потребан само вођа. Србијанска влада поставила је прошлог августа садашњег команданта (она је већ од почетка преузела нарочито покровитељство над босанском побуном) под изговором да стари и храбри босански војвода Голуб Бабић, ондашњи командант, није био писмен. Међутим, то није озбиљна дисквалификација за герилско вођство побуњеника, који су, иначе, као и он, сви неписмени. Деспотовићева пређашња каријера не може никако оправдати овај његов избор. Пре прикључења Србијанцима он је био у руској војсци и тамо је имао незгода са Черњајевим.

Стога је упућен у Босну као у крај у коме може починити најмање незгода. О свом доласку поднео је извештај влади у Београду. У том извештају је тврдио да је од Турака заузео Гламоч, Кључ и друга упоришта. Међутим, стварна је чињеница да од дана преузимања команде није ни један једини предео припојио побуњеничким поседима.

Напротив, својим деспотским поступком он је овај народ, који је већ тако дуго жељан равноправности, толико озловољио да се већ неколико група одметнуло од њега. Пре два дана стигла је у Книн депутација из побуњеничког логора ради консултовања

на који би га се најзгоднији начин ослободили. Цела афера је достигла врхунац кад је извео необично сурово дело. Под видом тобожње дисциплине извео је акт чисто приватне освете.

Један од најомиљенијих људи био је неки Вранић. Овде су га Босанци нарочито поштовали као мученика за хришћанску ствар, због које је провео двадесет година у турској тамници у Видину. Био је, изгледа, незадовољан малим порцијама хране. Уз то је још наговестио да би људи желели да знају шта се десило са новцем упућеним из Србије, Русије и са других страна.

Ускоро после тога тај је човек, присиљен глађу, узео из неког села једног вола и рекао сељацима да ће га исплатити пуковник.

Током свога командовања и Узелац се сукобљавао са сличним преступима, али он их је решавао на оригиналнији и ефикаснији начин. Једно вече неки од његових људи удаљио се са туђом порцијом. Зачињена храна кувала се на ватри и лопов се са пријатељима већ облизивао, радујући се доброј вечери. Aли баш у том часу к њима је дошетао војвода.

Стријељање у логору

"Тако, моји момци! Гуска је овде. Ја ћу забиберити ваше јело!", добацио је он љутито и опали пушком у казан. Поседујући особине ситног аутократе, Деспотовић се понашао суровије.

Жељан освете, искористио је прилику и, не обраћајући пажњу на преклињања својих људи и занемаривши раније заслуге и страдања за народну ствар једног од њих, он га је стрељао у логору. Да би се схватио ужас и индигнација, које је међу Босанцима произвео овај страшан акт, потребно је пуно познавање босанског карактера, а посебно односа вођа и потчињених у побуњеничком логору. Стари Лазар сатима седи и читаво време само мисли о трагичној смрти свога пријатеља Вранића. Против Деспотовића влада опште незадовољство.

Знајући све ово, нисам се баш пријатно осећао кад сам се нашао с овим силником и накићеним човеком глупа изгледа. Уз резметљиво звецкање мамузама, бучним гласом поздрављао ме на француском. Прошетали смо поред шуме. Пошто је дао одушка своме једу на Узелца, мада је нагласио да против њега нема нарочитих оптужби, наставио је разговор о властитој храбрости против Турака.

Указујући на низ снегом прекривених планина, пред чијим би призором и сам Ханибал устукнуо, Деспотовић је, као узгред, нагласио да је онамо горе, на планинама, потукао дванаест хиљада Турака. Погледао сам горе равнодушно и без нарочитог

узбуђења. Засукујући брке и лупкајући мамузама о камен, пуковник је поновио: "Потукао сам их! Потукао сам их и

сасекао на комаде!"...

                                      (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.