ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Социјализам изгубио своју привлачност

Социјализам, либерализам, технократски рационализам и филозофија напретка изгубили су своју привлачност и оставили празан простор за нове идеологије.

Основа позитивног начина мишљења почива у начелу да су могућности сваког појединца велике, да он може да се развија тако што ће се борити против омаловажавања сопствене личности и настојати да на будућност гледа без зебње и да на креативан начин приступа остваривању жељених резултата

**********************

... Рецимо и то да Ново доба човеку пружа ефикасну помоћ у решавању свакодневних животних проблема. Помаже му да превазиђе стрес у вези са конкуренцијом на послу, страх од неуспеха и од губитка посла. Повећава радни учинак. Тајна успеха техника Новог доба нарочито се приписује методу познатом као "позитивно размишљање".

Основа позитивног начина мишљења почива у начелу да су могућности сваког појединца велике, да он може да се развија тако што ће се борити против омаловажавања сопствене личности и систематски настојати да на будућност гледа без зебње и да на креативан начин приступа остваривању жељених резултата.

Егзистенцијална потреба је и потреба за смислом, а Ново доба није ни ту затајило. "Смрт Бога" коју је објавио Ниче, и све већа секуларизација нашег друштва довели су у питање традиционална решења проблема смисла. Убудуће, људи ће се директно суочавати са искушењима апсурда, а сећамо се да је егзистенцијализам за савременог човека рекао да је "бачен у свет" без разлога. Наспрам скептицизма и нереда, Ново доба заузима делотворан став кога карактеришу једноставне и умирујуће идеје.

Проучавање религија

Оно сваком човеку указује на смисао његовог постојања упућујући му следећу поруку: "Нисте рођени случајно (или боље рећи реинкарнирани, оно верује у реинкарнацију...). Ви имате своју мисију, а то је да допринесете настанку новог доба, да обезбедите спас ове планете, да прочистите човечанство, да искорените снаге зла".

Један други чинилац такође може да послужи за објашњење феномена Новог доба: потреба за културом. Данас, код све већег броја људи постоји жеља за културом. Тако човек осећа потребу да прошири своја знања о религији, монотеистичку традицију доживљава као сувише уску, те поред јудаизма, хришћанства и ислама жели да боље упозна религије примитивних народа, оне са истока или из античког света. Привлаче га такође езотеризам, окулт и гноса.

Велики је број области које Ново доба, као што ћемо видети, сматра својима. Савремена наука, са своје стране, побуђује велику радозналост парадоксима и метафизичким питањима која поставља: сложеност, хаос, биг бенг, односи између свести и материје... Наспрам те науке која личи на радилиште на коме се не зна ко шта ради, ново доба нуди одговоре и, нарочито, извесности.

Најзад, треба узети у обзир и трећи чинилац: потребу за идеологијом. Социјализам, либерализам, технократски рационализам, филозофија напретка изгубили су своју привлачност и оставили празан простор за нове идеологије. Наши савременици се налазе у ишчекивању једне тотализујуће слике света и човечанства и спремни су да слушају оне који ће им такву слику представити. Ново доба нуди такву тотализујућу слику. Погледајмо из чега се она састоји.

Идеологија Новог доба повезује у целину три основне теме. Тема која најпре привлачи пажњу јесте најава велике прекретнице. Према тумачењу које нуди ново доба, човечанство се припрема за улазак у нову фазу своје историје. Значај будућих промена наглашен је двема основним чињеницама.

Доба Водолије

Прва је улазак у ново астролошко доба, доба Водолије. Подсетимо се да астрологија дели небо на дванаест делова, на дванаест знакова зодијака. Док земља прави свој круг око Сунца, она пролази редом кроз све знаке (или сазвежђа) зодијака, Рибу, Овна, Бика, Близанце итд. Осим тога, зна се да осовина земљине ротације прави са еклиптичком равни, која обележава кружну путању Земље око Сунца, угао од 23º28', тако да се раван небеског екватора не поклапа са еклиптичком равни. Пресек тих двеју равни јесте "линија равнодневница", на којој се налазе две тачке које се називају равнодневицама (око 21. марта и 22. септембра кад дан и ноћ исто трају). Једна од те две тачке, пролећна (или вернална) равнодневица, игра значајну улогу у астрологији.

Услед узајамних кретања Земље, Месеца и Сунца, вернална равнодневица не јавља се увек у истом сазвежђу зодијака већ се дуж еклиптичке путање јавља редом у свим његовим знацима. То кретање се врши у супротном смеру од оног којим се креће Сунце, те се зато назива "прецесијом равнодневничких тачака" (од латинске речи праецессио, "уназадно померање", "претхођење"). Уместо да из Водолије прелази у знак Рибе, затим Овна, Бика, Близанаца итд., вернална равнодневица креће се линијом зодијачких знакова од Близанаца ка Бику, затим ка Овну, Риби, Водолији итд.

Да пролећна равнодневица пређе целу еклиптичку путању потребно је да прође двадесет пет хиљада седам стотина шездесет година. Та путања подељена је у дванаест зодијачких сазвежђа, те равнодневица у сваком од њих остаје по две хиљаде сто четрдесет шест година. Те периоде од две хиљаде сто четрдесет шест година астролози називају "великим годинама".

Тренутно се вернална равнодневица налази на тачки прелаза из сазвежђа Рибе у сазвежђе Водолије. Земља улази у нову велику годину, доба Водолије које ће трајати две хиљаде сто четрдесет шест година. Ове астролошке промене у средишту су филозофије Новог доба.

(Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.