Фото: ИДЕОЛОГИЈA НОВОГ ДОБA - Државе неспремне за планетарне изазове
Владајуће структуре држе се застарјелих концепција и нису достигле довољно висок ниво свијести - нису у довољној мјери "просвијетљене". Стога, остављати да судбина ове планете и даље буде у њиховим рукама равно је самоубиству, сматра Ново доба
Само је спуштањем на ниво алфа таласа могуће да се превазиђу подјеле и да се зауставе сукоби, јер се на тај начин сопствено ја спаја с другим у суштинско јединство, што доводи до нестанка агресивности и антипатије
На први поглед рекло би се да Ново доба не залази у домен политике. Оно нема институционални појавни облик. Не представља се делом ниједне политичке партије. Стиче се утисак да се обраћа бестелесним појединцима без икаквих друштвених, професионалних, грађанских, синдикалних или породичних веза, који се баве искључиво сопственим унутарњим животом. Aли иза те маске неполитичност крије се обиље двосмислених и неизречених ствари и убрзо се назире силуета ауторитарног светског поретка.
У основи политичких идеја Новог доба поново наилазимо на холизам. Холизам представља пробни камен који омогућава, пре свега, доношење суда о актуелној политици, а та дијагноза је поражавајућа. Шта у тој политици није добро? Недостатак глобалне визије. Политика коју воде данашње владе није холистичка ни по својим циљевима ни по коришћеним средствима.
Најзначајнији проблеми данашњице, истиче Ново доба, планетарног су карактера. Свет је угрожен у својој целовитости, и то еколошким проблемима, исцрпљивањем ресурса, превеликим бројем становника, економским јазом између Севера и Југа, огромним нуклеарним арсеналом и политичком нестабилношћу.
Судбина будућих генерација је неизвесна, а потпуно уништење људског рода од сада је у сфери могућег. За суочавање с таквим изазовима неопходни су глобална свест, политика усмерена на очување планете и чврста воља да се преузме кормило "васионског брода Земља". Међутим, постојећа политика, која није у стању да превазиђе своје уске оквире, није на висини тих задатака. Владајуће структуре држе се застарелих концепција и нису достигле довољно висок ниво свести - нису у довољној мери "просветљене". Стога, остављати да судбина ове планете и даље буде у њиховим рукама равно је самоубиству, сматра Ново доба.
Поред тога, наше политичке институције су застареле. Оне плаћају данак старој парадигми и још увек су у фази расцепкавања и издвајања, те су зато неефикасне. Стављајући на прво место холизам и говорећи "не" политици расцепкавања и "издвајања", Ново доба каже "не" демократији. Најзад, холистичка догма у једној изузетно значајној ствари противречи самом начелу на коме почивају демократски режими: овде се има у виду "одвајање власти", законодавне, извршне и равне, које преставља суштину наше парламентарне демократије. Оно је очигледно без значаја за идеологију која препоручује превазилажење издвојености... Рећи "не" демократији у ствари је исто што и рећи категорично "не" држави - нацији и начелу националног суверенитета. Зар слагалица од сто деведесет нација које чине међународну заједницу не одаје жалостан утисак распарчаности? Затворене унутар својих граница, државе се показују неспособним да се суоче с великим планетарним изазовима.
Потребно је, дакле, увести нови политички поредак, а Ново доба указује на два стуба на којима он треба да почива: то су, с једне стране, сопствена личност, која је резултат личног преображаја, и с друге Геа, чији процес уједињавања потврђује настајање глобалног Мозга.
Да се задржимо најпре на сопственом ја. Према једном од основних аксиома Новог доба, свака истинска политика потиче, у крајњој линији, од унутарњег бића. Политика није позоришни комад који се изводи на јавној сцени, на агори, у скупштинама, у кабинетима владе. Главни чинилац глобалне промене јесте лични преображај. "С променом свести појединца, промениће се и свет." То је једно од водећих начела политике Новог доба. Нема потребе да се појединци који раде на личном преображају ангажују на друштвеним пројектима, да активно учествују у разради политичких, економских и друштвених програма. Не треба да се труде да буду попут просечних грађана, да су друштвено активни у грађанском друштву, јер до истинске промене друштва долази на посредан начин: мењањем сопствене свести они ће ипсо фацто мењати и цивилизацију у којој живе. Проблеме грађана ни у ком случају не треба игнорисати, али рад на сопственој свести једини је ефикасан начин за њихово решавање. Поклоник Новог доба који "зарања у медитацију" нема, дакле, осећај да бежи од стварности, а духовне вође Новог доба подстичу га да се што потпуније окрене свом унутарњем бићу, попут Графа фон Диркхајма који је пре сеанси медитација говорио: "Медитирамо како би, на месту на ком седимо, свет постао мало сређенији".
На тај начин, практиковањем преображаја сопствене личности и медитације, могу да се реше сви политички проблеми. Узмимо, на пример, проблем рата. Одакле потичу сукоби међу људима? Одговор је једноставан: од илузије да смо издвојени, која чини да људи мисле да су бића одвојена једна од других. Aко би макар у малој мери успели да се ослободе те илузије и да свет сагледају из холистичке перспективе, насиље би нестало попут лошег времена. Само је спуштањем на ниво алфа таласа могуће превазићи поделе и зауставити сукобе, јер се на тај начин сопствено ја спаја с другим у суштинско јединство, што доводи до нестанка агресивности и антипатије. Интересантно је да Ново доба не осуђује рат у име етничких начела. Његов приступ није моралистички.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.