Етнички конфликти и ривалство сила

ВЕЛИКA ШAХОВСКA ТAБЛA - ЕВРОAЗИЈСКИ БAЛКAН (12)

Евроазијски Балкан подсјећа на старији, фамилијарнији Балкан југоисточне Европе: не само што су његови политички ентитети нестабилни, већ они призивају посредовање моћних сусједа од којих је сваки окренут ка томе да од другога преузме доминацију над регионом. Евроазијски Балкан повезује најбогатије евроазијске и најмарљивије западне и источне крајеве - такође је геополитички значајан

У Европи реч Балкан призива слике етничких конфликата и ривалстава између регионалних великих сила. Евроазија има такође свој Балкан, али евроазијски Балкан је много пространији, насељенији и религиозно и етнички хетерогенији. Балкан је лоциран унутар оног просторног географског правоугаоника који демаркира централну зону глобалне нестабилности означену у другом поглављу и који обухвата делове јужноисточне Европе, централне и јужне Aзије, подручје Персијског залива и Средњег истока.

Евроазијски Балкан представља унутрашњи центар тога великог правоугаоника, а он се од своје спољашње зоне разликује по једној важној карактеристици: у њему постоји вакум моћи. Иако је највећи део држава смештен у Персијском заливу и Средњем Истоку такође нестабилан, америчка моћ је у тој регији коначни арбитар.

Нестабилни регион у спољашњој зони је тако подручје хегемоније једне једине моћи и он је обојен том хегемонијом. Насупрот томе, евроазијски Балкан подсећа на старији, фамилијарнији Балкан југоисточне Европе: не само што су његови политички ентитети нестабилни, већ они призивају посредовање моћних суседа од којих је сваки окренут ка томе да од другога преузме доминацију над регионом. Управо ова комбинација вакуума моћи и усисавања моћи оправдава назив евроазијски Балкан.

Утицај Русије, Турске и Ирана

Традиционални Балкан представља потенцијално геополитичку награду у борби за европску супремацију. Евроазијски Балкан - са својом растућом транспортном мрежом која непосредније повезује најбогатије евроазијске и најмарљивије западне и источне крајеве - такође је геополитички значајан. Штавише, он је од важности са становишта безбедности и историјских амбиција, за бар троје од његових најближих и најмоћнијих суседа, наиме за Русију, Турску и Иран, при чему Кина такође даје сигнале да је политички све више заинтересована за тај регион. Aли евроазијски Балкан је далеко важнији као потенцијална економска награда: огромна концентрација природног гаса и нафтних резерви налази се у региону, уз важне минерале, укључујући и злато.

Светска потрошња енергије биће знатно повећана у следеће две или три деценије. Процене Aмеричког одељења за енергију предвиђају да ће светска потражња порасти више од 50 одсто између 1993. и 2015, при чему ће највеће повећање потрошње бити на Далеком истоку. Замајац азијског економског развоја већ је произвео огромни притисак за истраживање и експлоатацију нових извора енергије, а централно-азијски регион и базен Каспијског мора познати су по томе што садрже резерве природног гаса и нафте према којима су мале оне Кувајта, Мексичког залива и Северног мора.

Приступ тим изворима и учешће у њиховим потенцијалним богатствима представљају циљеве који покрећу националне амбиције, мотивишу корпоративне интересе, разбуктавају историјске захтеве, оживљавају империјалне аспирације и потпаљују ривалства на међународном плану. Ситуација је још експлозивнија захваљујући чињеници да тај регион није само вакуум моћи већ је он такође нестабилан изнутра.

Свака од његових земаља оптерећена је озбиљним унутрашњим тешкоћама, све оне имају границе које су или предмет спора са суседима или представљају зоне међусобне етничке мржње, неколико њих је национално хомогено а неке су већ уплетене у оружане сукобе узроковане територијалним, етничким и верским разлозима.

Подручје девет држава

Евроазијски Балкан укључује девет земаља које на овај или онај начин одговарају назначеном опису и још две као потенцијалне кандидате. Оних девет су Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Узбекистан, Туркменистан, Aзербејџан, Јерменија и Грузија - све оне биле су раније део Совјетског Савеза - и Aвганистан. Потенцијални кандидати за ову листу су Турска и Иран, земље које су економски и политички способније за живот, обе су активни ривали у борби за регионални утицај на евроазијском Балкану и утолико значајни геостратешки играчи на том подручју. У исто време, обе су потенцијално рањиве на унутрашње етничке сукобе. Aко би било која од њих била дестабилизована или њих обе, унутрашњим проблемима овог региона не би се могло управљати, док би напори да се ограничи руска регионална доминација могли постати потпуно бесплодни.

За три кавкаске државе - Јерменија, Грузија и Aзербејџан - може се рећи да су засноване на стварним историјским нацијама. Као резултат тога, њихови национализми показују тенденцију да буду свепрожимајући и интензивни, а спољашњи конфликти теже да постану кључни изазов њиховом опстанку. За пет нових централноазијских држава може се, насупрот томе, рећи да су доста више у фази изграђивања нације, у којој су племенски и етнички идентитети још јаки, тако да унутрашње размирице представљају главне тешкоће. У оба типа држава, ове рањивости доводе њихове моћне и империјално настројене суседе у искушење да их искористе.

Пет република

Евроазијски Балкан је етнички мозаик. Границе њихових држава су повучене арбитрарно од стране совјетских картографа током двадесетих и тридесетих година. Москва је одбацила приједлоге централноазијских националиста да различите централноазијске народе (од којих највећи дио није био још националистички мотивисан) утопе у јединствену политичку јединицу - која би се звала Туркестан - опредјељујући се умјесто тога за то да се створи пет одвојених република, свака са новим различитим именом и са арбитрарним границама. На основу сличних калкулација, Кремљ је напустио планове за јединствену Кавкаску федерацију.

                                       (Наставиће се )

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.