Економска и социјална слика Републике Српске (XXIV)

Природа нам подарила Дрину и Тару

Сви млади стручњаци који се школују на факултетима у Фочи желе овдје и да остану. Велике наде Фочаци полажу у туризам. Почиње изградња малих хидроцентрала код Фоче, укупне вриједности око 100.000 марака. Стечајни поступак у 12 фочанских предузећа. Нема посла за раднике "Маглић холдинга". Фоча је постала универзитетски град

Годинама већ Фоча је суочена са једном истином - располаже највећим природним богатствима у Српској (водом, шумом и угљем), а привреда јој је скоро уништена. Због тога влада и велика незапосленост.

По површини, једна од највећих општина у БиХ (1100

квадратних километара), Фоча је до рата имала око 50 хиљада становника. Данас их је упола мање. По Дејтону је остала и без 12 одсто своје територије, јер је Устиколина, некадашња мјесна заједница, припала Федерацији БиХ.

Од некадашњих петнаестак хиљада запослених, данас је у Фочи једва око 2000 оних који се могу похвалити да су им редовне плате. То су углавном буyетски потрошачи (Болница,  фондови, полиција, Казнено-поправни завод) и банке. Број оних који траже посао на Бироу већ је достигао 4000. Овдје живи и око 3.500 пензионера.

Сви у угоститеље

Умјесто привредне производње овдје се углавном развија угоститељство и трговина. Приватизација предузећа дала је слабе резултате. У Фочи је у 12 предузећа покренут стечајни поступак, а већини пријети ликвидација. Расту само трошкови стечајних поступака.

Некадашњи носилац привредне производње у Фочи и Горњем Подрињу - Дрвни комбинат "Маглић", који је запошљавао и до четири хиљаде радника, не ради још од 2001. године. Његових 1100 радника је од тада без посла. Стечај је у "Маглић-холдингу" проглашен 2004. године. Иако је судски потврђен стечајни план, те нађен стратешки партнер - шведска корпорација "Плена", која је за пет милиона марака обећала преузети индустријски базен "Маглића", и запослити 300 радника, помака у рјешењу још нема! У овој некада моћној фабрици, именован је и четврти стечајни управник Радомир Јокић.

У Руднику мрког угља "Миљевина", покренут је прије годину и по дана стечајни поступак. Једини угљенокоп у РС са јамском експлоатацијом, основан прије 60 година, који је запошљавао 650 радника, затворио је капије и послао око 150 радника на Биро рада. Ипак, будућност овог колектива је извјеснија, јер је Влада РС у међувремену купила капитал рудника за пет милиона марака. Некадашњим радницима већ су исплаћена њихова потраживања. Стечај се предуго проводио у Земљорадничкој задрузи "Зеленгора", Фабрици обуће "Фоледа", Конфекцији, Трговачком предузећу "Перућица" и "Србињепревозу". У међувремену су приватизована нека предузећа - Унисова

фабрика жице, предузеће "Бакић", Угоститељско предузеће "Вучево", "Србињепутеви" и "Трикотажа". Приватизација није донијела напредак.

Потврђено је из општине да ће се на ријеци Бистрици градити три мале електране. Вриједност посла је око 100 милиона марака, а на изградњи биће запошљено око 1000 радника. Само на име ренте, од изградње малих хидроелектрана, општински буyет би годишње био пунији за око пола милиона марака.

У приватном сектору, регистровано је седамдесет приватних предузећа и око 400 трговачких, угоститељских и занатских радњи. Некадашња развијена прерада дрвета, свела се, углавном, на сјечу обловине и резање грађе, коју обављају мале пилане.

Град студената

Иако је економско-социјална ситуација овдје магловита, Фоча има наду, јер је постала универзитетски град. Око 1500 студената студира на Медицинском, Стоматолошком и Богословском факултету, који су овдје оформљени у току рата. До сада је дипломе стекло више од стотину доктора медицине, који желе да остану и раде у граду на Дрини и Ћехотини.

- Фоча има шансу да задржи своје стручњаке. И ја и моји вршњаци би најрадије овдје радили, јер Фоча све више израста у регионални центар Горњег Подриња - каже Хелена Марић, један од најбољих студената Медицинског факултета. У Фочи је недавно усељено 40 новоизграђених станова за професоре и асистенте, што говори о озбиљној намјери Фоче да ствара и задржава кадрове које школује у својој средини.

- Десет година сам била подстанар у Фочи, а сада је моја породица уз повољан кредит дошла до новог стана - каже др Неда Ивковић, виши асистент на Стоматолошком факултету у Фочи.

Фоча је град младости. Потврђује то и податак да овдје има око двије хиљаде ученика основних школа и око 1200 средњошколаца. Заједно са Богословским факултетом, под једним кровом, на бази интернатског смјештаја, у Фочи дјелује и средња Богословска школа "Св. Петар Сарајевски". Ђаци ове школе долазе из цијеле БиХ, као и из Србије, Хрватске и Црне Горе.

Рафтинг

Природа је створила све што омогућује развој туризма. Рафтинг такмичење на ријекама Тари и Дрини је постало познато туристички и ван граница БиХ, па се може очекивати да ће општина и Република Српска помоћи туристичку дјелатност. Фоча ће уз Бању Луку 2009. године, бити суорганизатор Свјетског првенства у рафтингу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.