Економска и социјална слика Републике Српске (XVIII)

Рудари покрећу читаву привреду

Снага милићке привреде зависи од успјеха три велика предузећа "Боксита", Фабрике монтажних кућа "Интал" и "Витинке". Милићани су расути по другим државама тражећи посла. "Боксит" је некада запошљавао 2000 радника,  као сва привреда Милића данас. У Милићима тврде да нису развијени толико како су рангирани у Српској

Према домаћим критеријумима, прихваћеним у Републици Српској, општина Милићи је међу развијенима. Убраја се  раме уз раме  са Требињем, Зворником, Бијељином, Прњавором или, чак, Бањом Луком.

Та слика је, по оцјени милићких званичника, вјероватно  уљепшана и посматрачима са стране понекад скрива овдашње проблеме. Висока је стопа незапослености, одлив становништва - посебно младих, социјално раслојавање и сиромаштво.

Начелник општине Живојин Јурошевић каже да би био задовољнији да су Милићи рангирани за степеницу ниже, међу средње развијене општине.

- Морамо бити објективни и рећи да наша општина не може бити у рангу поменутих, јер немамо толики обим производних капацитета. Нама то некад и смета, јер не можемо да остваримо нека права која имају сусједне општине, као што су Власеница, Братунац или Сребреница - тврди Јурошевић.

Покретачи напретка

Он то поткрепљује податком да је прошле године милићка привреда у Фонд здравства уплатила око 2,9 милиона марака, а враћено им је нешто мање од 600.000 марака, што је мање од  четвртине колико је уплаћено. То се, како је објашњавао Јурошевић, одражава на квалитет здравствене заштите. У 2007. години бруто доходак општине, у којој по процјенама живи око 13.500 становника, је близу 70 милиона марака. То је по глави  нешто више од пет хиљада марака и добро је за овдашње прилике.

На крају 2007. године у Бироу за запошљавање било је 1.067 незапослених, уз стопу незапослености од 35,86 одсто. По подацима Пословнице Фонда ПИО 1.992 лица су запослена. Право на здравствену заштиту остварује 4.706 осигураника и  3.440 осигураних лица. У државним предузећима, према подацима с почетка године, радило је 426 лица, у акционарским друштвима 876, друштвима са ограниченом одговорношћу 352, трговинама 122...

- Треба подсјетити да је само Компанија "Боксит" прије рата запошљавала више од 2.000 радника. Данас комплетна привреда не запошљава толико -  упозорава начелник општине.

Снага милићке привреде темељи се на успјесима три велика предузећа "Боксита", Фабрике монтажних кућа "Интал" и "Витинке". Има ту и неколико мањих фабрика: "Савокс", "Мигент" и "Вуд- импекс".

Рударство и Компанија "Боксит" су синоними Милића, но готово сваки старији  Милићанин мисли да подједнаке заслуге за развој мјеста у пријератном раздобљу припадају и пилани "6. август". Предузеће је тада имало и до 300 запослених, и важило за највећег произвођача букове грађе у регији. Прије двије године и овдје је отворен стечајни поступак. Већина бивших "пиланаша" животаре од данас до сутра.

Скоро 70 одсто бивших радника има више од 30 година радног стажа и преко 50 година старости. Чак када би и било негдје посла, њих нико више неће да запосли, као и у другим срединама.

Милићка пилана једина је фирма из круга некадашњих државних предузећа, која није преживјела власничку транзицију. У свим осталим приватизација је завршена успјешно.

Компанији "Боксит" приватизација је омогућила да сачува добру позицију на тржишту, повећа продуктивност и

конкурентност. Испунила је своје обавезе према радницима, који су проглашени технолошким вишком.                                   

Велики планови

Добрим резултатима завршена је  2007. година.

- Уложили смо око седам милиона марака у инвестиције. Поред улагања у јамску производњу, реализовали смо програм металне галантерије, производњу хране и изградили наш пословни центар у Зворнику. То ствара бољу тржишну позицију и пословну стабилност -  објашњава генерални директор Рајко Дукић.

У 2008. години планиран је раст прихода за 65 одсто, као и продуктивности  рада и смањење учешћа рударске производње у укупном приходу на 39 одсто.

Пут до успјеха, послије пресељења из Илијаша, прешли су и милићки монтажери, да би данас, 12 година касније, "Интал" господарио на домаћем тржишту монтажних кућа, а прешао је и у инострано. Није исто производити "фићу" или "мерцедес". Није исто радити кућу за домаће тржиште или, рецимо, за Италију, Њемачку или Норвешку...

Aли шта са онима који годинама чекају на Бироу рада, или средњошколцима који завршавају школовање?

- Сви ми који смо овдје расли вољели би да ту и останемо, живимо и дајемо допринос развоју Милића. Тако размишља највећи број младих. Друго је питање хоћемо ли имати прилику за то и да ли ћемо бити принуђени да срећу потражимо негдје на другом мјесту - каже  гимназијалац Стефан Милић.

Печалбари

Црногорци су били у чуду када им је речено  колики су заправо Милићи. Милићана су тамо препуна градилишта и бродоградилишта, плаже у зимском периоду и транспортна предузећа... Расути су по Србији, по Западу, а има их чак и у Русији. Становништво се осипа, а све се то јако добро види и по броју новорођених којих је све мање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.