Економска и социјална слика Републике Српске (XIV)

Пољопривредни и културни центар

Бијељина има и установе за високо и више школовање. Отворени су Учитељски факултет, Правни факултет, Виша пословна школа, Пољопривредни факултет и Универзитет "Павловић". Пољопривреда и бањски туризам су ослонац развоја. Бијељина са око 150.000 становника је центар Семберије.

По величини Бијељина је други  град у Републици Српској. Налази се у средишњем дијелу Семберије, на мјесту гдје су се некад, као и данас пресијецали путеви између истока и запада.

Бијељина је, кажу, град младости и будућности. Млади су главно обиљежје града. Бијељина са око 150.000 становника је центар Семберије и овог дијела Републике Српске.

Овај семберски град је доживио процват највише послије уласка у заједничку државу јужнословенских народа, а нарочито у другој половини прошлог вијека када је добила значајне установе за свој привредни и културни развитак: нове фабрике, школе, медицинске установе, организације из области културе и друге значајне објекте друштвеног стандарда. Град се просторно ширио и израстао у модерно насеље.

Његовање традиција

Бијељина његује српску културу, науку, образовање и традицију, као и културу других народа са ових простора.

Позната је као житница Републике Српске која снабдијева велики дио Републике прехрамбеним производима. Бијељина има развијену пољопривреду. Главнина  производа су  пшеница и кукуруз, поврће, купус, паприка, парадајз и лубенице.

Бијељина је, за вријеме рата у БиХ, била центар административне српске области Семберија и Мајевица. Послије рата град је попуњен пристиглим избјеглицама и расељеним Србима из осталих дијелова БиХ, који су били под бошњачком и хрватском влашћу.

Структура становништва значајно се промијенила због тога. По завршетку рата, повратком једног дијела становништва повећан је број Бошњака, али је већинско становништво српско.

Најстарија јавна грађевина у граду Бијељини је црква Светог Ђорђа, саграђена 1872. године. Ту је и Музеј Семберије, саграђен 1876. године. Градски парк је саграђен 1892.

Бања Дворови налази се у истоименом насељу Дворови, источно од Бијељине. Бања је највећи привредно-туристички капацитет Бијељине и околине, осим пољопривреде. У саставу Бање је хотел "Свети Стефан", бањски медицински блок, комплекс базена пуњених локалном термоминералном водом (75Ц) и разни спортски терени.

Ту је и етно-село "Станишићи", носилац развоја туризма подигнуто на три километра од Бијељине. Комплекс је изграђен у марту 2003. године, и у почетку се састојао од једног вјештачког језерцета, ресторана и поточића, али се временом ширио па данас садржи двије функционалне воденице, једну "дринску" (из 1917) и једну "поточну" (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар, још једно језерце и ресторане са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту гдје се служе и пецива од брашна самљевеног у двјема воденицама, као и јела савремене кухиње.

У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине.

Развијено школство

У етно-селу "Станишићи" постоји и дрвена кућа из 1933. године у којој се продају уникатни дрвени намјештај (троношци, столице, столови), стари алати и други сувенири.

У Бијељини ради Српско културно умјетничко друштво "Семберија", које његује фолклорну и музичку баштину српског народа и других народа који живе на простору бивше Југославије. У Бијељини такође ради и Српско културно умјетничко друштво "Велика Обарска".

Од средњих школа у Бијељини одавно раде Гимназија "Филип Вишњић", Пољопривредна школа, Средња електротехничка школа, Средња техничка школа, Економска школа и Грађевинска школа. Од 1992. године, Бијељина има и установе за високо и више школовање. Током година су се отварали нови приватни и државни факултети, а данас функционишу: Учитељски факултет, Правни факултет, Виша пословна школа, Пољопривредни факултет и Универзитет "Павловић".

Током посљедњег рата велики број Срба из других градова БиХ био је прогнан у Бијељину. На тај начин је Бијељина одиграла значајну улогу за расељене Србе из Сарајева, Тузле и Зенице, али и других крајева БиХ. У току овог рата, број становника Бијељине је порастао за 30 до 40 одсто. Сада, рекосмо, има око 150.000 становника.

Манастир

Манастир Тавна смјештен је у јужном дијелу општине Бијељина. Данашњи манастир налази се гдје је био и првобитни, и старији је од већине манастира у својој околини. У првим годинама турске владавине, манастир Тавна је био оштећен, али је уз помоћ православне заједнице и вјерника током времена поправљен.

***********

Бијељинска црква Светог Ђорђа саграђена је 1872. године

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.