Фото: ДОБРОВОЉAЧКA - СВЈЕДОЦИ ЗЛОЧИНA (8) - Лажна обећања Aлије Изетбеговића војницима
Нажалост, сарајевска политичка чаршија остала је нијема и на примједбе српске стране да је у Сарајеву током рата било 126 логора, као и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду.
Према свједочењима неких од жртава злочина у Добровољачкој, 3. маја око 8 часова одлучено је да генерал Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају.
Око 13 часова у разговору између канадског генерала Луиса Мекензија (први командант UNPROFOR-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је - размјена предсједника РБиХ Aлије Изетбеговића за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размјена је договорена за 15 часова.
Међутим, у Команду долази лично Изетбеговић са кћерком Сабином и пратњом, у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха.
Према ранијем исказу Маринка Милидрага, "уз лажни благослов и лажна обећања Aлије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан", војска је напустила касарну у 18 часова.
На челу колоне, која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина.
Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. "Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора", рекао је Милидраг и додао да је ватра отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине.
"Пуцано је и на обиљежено санитетско возило, у којем је погинуо примаријус др пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је пензионисан дан раније. Припадници "Зелених беретки" и "Патриотске лиге" извлачили су официре из возила и хладнокрвно их убијали", рекао је Милидраг у једном од својих ранијих исказа.
"Зелене беретке" су дан прије напада на конвој, 2. маја 1992. године у 12 часова, напале и на Дом ЈНA.
Том приликом било је опкољено десет припадника ЈНA, који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских снага и "Зелених беретки" предводили су Јусуф - Јука Празина и Емин Швракић.
Генерал ЈНA Милутин Кукањац упутио је пуковника Шупута са 40 људи са наредбом да одблокирају опкољене војнике, међутим, они упадају у засједу и том приликом убијено је шест припадника војске и уништен један транспортер.
Остали војници остали су опкољени и, касније, заједно са особљем Дома ЈНA заробљени.
Представници породица жртава злочина над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици и представници институција Српске прошле године 3. маја у Сарајеву на достојанствен начин, мирном шетњом, паљењем свијећа и полагањем бијелих ружа на мјесту злочина, обиљежили су тужну 18. годишњицу страдања голобрадих војника ЈНA.
Организатор овог скупа био је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Градоначелник Сарајева Aлија Бехмен затражио је 28. априла прошле године да се забрани обиљежавање страдања припадника ЈНA, што је подржало и Градско вијеће града Сарајева, док је хрватски члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић тада изјавио да је обиљежавање 18. годишњице страдања припадника ЈНA у Добровољачкој улици у Сарајеву био - "покушај провокације из Републике Српске".
Тога дана протестно окупљање у Добровољачкој улици организовало је и Удружење Зелене беретке, које је позвало грађане да дођу на "мирно окупљање и одавање почасти погинулим цивилима и браниоцима Сарајева".
Оба ова скупа протекла су без инцидената, уз јаке снаге федералне полиције, које су биле опремљене кацигама, панцирима и наоружане кратким цијевима, а није изостала ни велика медијска пажња.
Главни тужилац у Тужилаштву БиХ Милорад Барашин у више медијских иступа потврдио је да ово тужилаштво спроводи истрагу о Добровољачкој и најавио да би тај процес требало да буде окончан до средине године, када ће се напокон знати да ли ће доћи до подизања оптужнице или ће предмет бити одбијен.
У писаној изјави за федералне медије Дивјак је изразио неслагање са Барашином, рекавши да је он и послије хапшења Ганића у Лондону изјавио исто, али да је случај и даље отворен.
Иако се његов повратак из Беча у Сарајево "очекује са великим нестрпљењем", Дивјак тврди да је то још неизвјесно, јер "тече време када Србије може предати документа о случају".
Дивјак је ухапшен 3. марта на бечком аеродрому на основу дифузне потјернице Србије због наводне одговорности за убиство пет војних лица и једног цивила у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.
Хашки трибунал одбацио је случај 2001. године због недостатка доказа о одговорности 19 лица, који се сада налазе под истрагом тужилаштава у Србији и БиХ. Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ, осумњичених за злочин у Добровољачкој улици.
Међу лицима са потјернице налази се и Ејуп Ганић, који је 1. марта прошле године био ухапшен на аеродрому "Хитроу" у Лондону, али је пуштен уз кауцију, послије чега је ослобођен одлуком вестминстерског суда.
Србија је расписала потјерницу и за Стјепаном Кљуићем, Мустафом Хајрулаховићем - Талијаном, Заимом Бацковићем, Хасаном Ефендићем и, наравно, Јованом Дивјаком.
(Крај)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.