ДОБРОВОЉAЧКA - СВЈЕДОЦИ ЗЛОЧИНA (7) - Дивјак команду не пуцај издао само да спаси Aлију

Надају се породице погинулих војника да се Добровољачка неће заборавити. Вјерују у ријечи Сташе Кошарца - шефа Координационог тима Владе Српске за истраживање ратних злочина да постоји потреба да у Сарајеву буде подигнуто спомен-обиљежје, које ће упозоравати и указивати на страдање српског народа у овом граду.

Ране никако да зацијеле. Увијек их изнова отварају неправде према убијеним српским војницима, спорост у рјешавању тужби, као и дупли аршини међународне заједнице према злочинима почињеним у БиХ. Вјерују у власти Српске. Кажу: помоћи ће им да злочин не остане некажњен, да се жртва не поистовијети са џелатом.

 "Хероји се не диче својим црним тачкама", поручују Јовану Дивјаку породице убијених војника ЈНA.

Кривична пријава за Дивјака

Министарство унутрашњих послова Републике Српске још 27. априла 2005. године поднијело је Извјештај, односно кривичну пријаву против 15 лица - међу којима је и генерал Јован Дивјак - за које постоје основи сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву учинили по једно или више кривичних дјела ратног злочина.

"Поуздано је утврђено да су та лица, међу којима је и Дивјак, супротно одлуци Предсједништва Републике БиХ (РБиХ), те не поштујући постигнути споразум и преузете обавезе о мирној евакуацији Команде Друге Aрмије ЈНA, планирала, покренула, наредила, учинила, припремила и подстрекавала извршавање кривичних дјела ратног злочина против ратних заробљеника и противправног убијања и рањавања", рекао је Срни руководилац Тима за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина Симо Тушевљак.

 Он је подвукао да је Дивјак "непосредним радњама, као командант јединица у Добровољачкој улици учествовао у убијању 42, рањавању 73 и заробљавању 215 припадника ЈНA, те психичком и физичком злостављању заробљеника, дјелујући противно правилима међународног хуманитарног права, одредбама закона, Женевских конвенција и допунских протокола".

"Ове конвенције регулишу поступање у условима ратовања и прописују шта се сматра ратним злочином, који је евидентно учињен у Добровољачкој улици, а тај злочин је Јован Дивјак у више јавних наступа и сам потврдио" - подсјетио је Тушевљак.

Према његовим ријечима, обимне истражне радње МУП-а РС резултовале су Извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно-записа - аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео-записа, који доказују постојање горе наведених кривичних дјела и непосредно учешће Јована Дивјака у њиховом извршавању.

"У току 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву је, приликом напада јединица ТО РБиХ којима је командовао генерал Јован Дивјак, убијено десет официра, 28 војника и четири грађанска лица на служби у ЈНA, од чега је Срба било 32, шест Хрвата и четири муслимана-Бошњака", прецизирао је Тушевљак.

Напад на санитетска возила

 Он је навео да су, осим напада 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, у Сарајеву 2. маја те године извршени напади на Дом ЈНA, санитетска возила ЈНA са јасним обиљежјима Црвеног крста, возила за превоз хране и на Војну болницу. "То значи да су ти бошњачки напади били извршени на објекте и возила који, према међународном ратном праву, не могу бити сматрани војним објектима, нити смију бити мета напада", подвукао је Тушевљак. Он је додао да се Дивјак као командант јединица које су извршиле злочин легитимише тако што се у том својству пење на транспортер УН, у којем се у том тренутку налазе командант мировних снага генерал Луис Мекензи, командант војне колоне ЈНA генерал Милутин Кукањац и тадашњи предсједник Предсједништва РБиХ Aлија Изетбеговић.

"Дивјак је очигледно руководио акцијом и у својству команданта, односно непосредног извршиоца, попео се на транспортер УН, одакле је издавао команде војницима којима је био надређен", констатовао је Тушевљак. Он је појаснио да команда "не пуцај", коју је Дивјак изговорио са транспортера, представља војну команду која је извршена у тренутку када је издата, што такође доказује да је тај официр имао ефективну контролу над јединицама које су извршиле злочин.

"Дивјакова команда 'не пуцај' била је само привремена док се он налазио на транспортеру, и док Aлија Изетбеговић не приспије на безбједносно одредиште. Послије тога слиједе убијања и рањавања противправно заробљених и разоружаних војника и цивила", навео је Тушевљак у изјави Срни.

 Представници српског народа у институцијама БиХ и РС већ дужи период узалуд покушавају да цјелокупној јавности укажу на крајње забрињавајућу чињеницу да све ове године не постоји ни минимум разумијевања нити воље представника бошњачке политичке елите да истраже и процесуирају злочине које су над недужним војницима ЈНA у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву починиле муслиманске војне и паравојне снаге.

Тих дана регуларна војска бивше ЈНA повлачила се из Сарајева на основу политичког договора на највишем врху, а, насупрот томе, бошњачки народ већ је имао организоване војне и паравојне јединице као што су "Патриотска лига", "Зелене беретке" и Територијална одбрана - које су извршиле атак на војнике који су се повлачили из Сарајева.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.