ДОБРОВОЉAЧКA (4) - Одговорни за Добровољачку морају бити кажњени

Генерал Ковачевић описује како су им уз псовке одузели лично наоружање, као и сам моменат када је у санитетском возилу, гдје се налазио, убијен пуковник Мирко Сокић, иначе Хрват.

Према његовим ријечима, нападачи су отворили врата возила, псовали, нападали, отимали ствари, сатове, новац, ко је имао у џеповима, отели су им лично наоружање и уперили цијеви у главе.

"У току неколико минута променило се неколико тих група. Говорили су свакакве погрде: да смо четници, србочетници, четничка војска, да ће нас све побити, да Босна није српска већ муслиманска, да Срби не могу бити у БиХ, да би потерали Србе прво морају да ЈНA униште и протерају, па онда ће доћи на ред Срби, које ће протерати преко Дрине... То је све било страшно и слушати и гледати", прича он.

Рафал у пуковника

У једном моменту, додаје, један од нападача је отворио рафалну ватру из аутоматске пушке и закачио рафалом главу пуковника Сокића, па су крв и мозак из његове главе попрскали Ковачевића по лицу и тијелу.

"То је био невероватан шок, стрес, ужас, нешто невиђено. Такву мржњу људски мозак не може да схвати.. Нешто касније су пуцали у доктора пуковника Бранимира Радуловића, који је седио поред возача", свједочи он.

Ковачевић наводи да је замолио једног милиционера који је дошао на лице мјеста и који је био коректан, да им дозволи да оду у Војну болницу, а, истовремено, ту је рањен и пуковник Мићо Пантелић, који је изашао из возила.

"Ја сам забрањивао свима да изађу из возила, иако су нас силом истеривали, јер сам видио да су све оне које су истерали из возила иза нас, скидали до гаћа, отимали униформу, убијали, пуцали у њих…", прича Ковачевић.

Он наводи да је тај милиционер питао нападаче зашто то раде, а да је један од нападача тада рекао: "То су они сами себе поубијали".

"Ја сам врло љутито реаговао: "Како можеш тако да говориш, кад сви гледамо и господин милиционер, да је један од вас, нападач у униформи, пуцао у Сокића, а Пантелића ранио", наводи Ковачевић и додаје да је тада рекао свом возачу да крене. Иначе, у санитетском возилу, од часа када је кренуло од Дрвеније из команде, нико није био наоружан.

"То је оно што друга страна упорна лаже и пласира неистину да је санитет имао оружје. Они су нас разоружали пре икаквог убијања и пуцњаве", каже Ковачевић.

Он је додао да је на путу према Скендерији видио транспортер на коме је био и тада пуковник Дивјак. У том транспортеру су били Aлија Изетбеговић и генерал Милутин Кукањац, а поред је стајао генерал Луис Мекензи.

На путу према Војној болници, на раскрсници код Хигијенског завода, отворена је унакрсна ватра из аутоматског оружја из оближње џамије и са лијеве стране, из зграде књижаре "Веселин Маслеша".

"То је била тако жестока унакрсна ватра по возилу, ја сам успео да се сагнем на брзину. Срећом, нису погодили возача. Када је возило прошло ту раскрсницу, видео сам да је погођена жена усред чела, која је била у санитетском возилу, а то је Нурмела Шуко, муслиманка, а рањен је Драган Ковачевић, мој возач", рекао је генерал Ковачевић.

Он је назвао манипулацијама изјаве сарајевских политичара, који негирају број убијених, рекавши да су сигурно убијена 42 припадника ЈНA 2. и 3. маја, те да је сигурно убијено осам у Добровољачкој и сигурно троје у санитетском возилу у којем се налазио.

Правда спора, али достижна

"Не може више да се пласира неистина. Постоје докази, подаци о тачном броју убијених, рањених, заробљених", каже он.

Ковачевић истиче да га много боли када чује циничне тврдње да су припадници ЈНA "сами себе поубијали и спаљивали струјом високог напона на Скендерији".

Како може нека политика да подржава и правда злочин у стилу да је "тако требало и морало да се уради" и да за то нико не треба да одговара - пита Ковачевић.

"Значи да сваком може пасти на памет да неког Србина прогласи четником и да га убије и да никоме за то не одговара. То је мучно и тешко. Где ми живимо, какве су то државе које су створене да политика диктира ко ће кога да убија и да никоме не одговара?", навео је он.

Ковачевић је истакао да треба одговорити зашто су ти људи у Добровољачкој убијени и зашто је постављена засједа. Он је додао да се "због лажи о том нападу убијени припадници ЈНA нонстоп поново убијају, што је још болније".

"Остаје бол, мука, јад... Веома је пуно неправде, лажи, неистина о томе и све је то мучно и тешко. Зашто сва та булумента штити једну неистину и лаж, зашто не дозволе и другој страни да каже шта се заиста десило и да изађе истина на видело", наводи он.

Оцјењујући да се Суду БиХ, и судовима уопште, не дозвољава да заврше истрагу о Добровољачкој, Ковачевић је запитао да ли треба чекати још 20 или 50 година на истину и када ће доћи вријеме када ће Суд БиХ моћи да нормално води истрагу.

Ковачевић сматра да је једино могуће рјешење да политика дозволи да се оконча процес "Добровољачка" и да се заврши истрага, да се процесуирају одговорни који су починили те злочине.

"Они су евидентирани и у Суду БиХ је покренута кривична пријава против њих, зна се ко су они, на челу им је Ејуп Ганић и ту нема спора", каже он и додаје да без кажњавања криваца за Добровољачку не може доћи ни до помирења.

Ковачевић оцјењује да би се рјешењем случаја "Добровољачка" ријешила многа питања, а прије свега тачно би се установило ко је отпочео рат у БиХ и зашто.

(Наставиће се) 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.