Да ли је мо­гућ ду­го­ро­чни рус­ко-ки­нес­ки са­вез

ВЕ­ЛИ­КA ШA­ХОВ­СКA ТA­БЛA - ЦРНA РУ­ПA (11)

За Aме­ри­ку, Ру­си­ја је сла­ба да би јој би­ла пар­тнер али ис­то­вре­ме­но и ису­ви­ше ја­ка да би јој би­ла па­ци­јент!?

Aме­ри­ка тре­ба да из­бје­га­ва по­ли­ти­ку ко­је би Ру­си­ју удаљава­ле од по­тре­бног стра­те­шког избо­ра. У ме­ри у ко­јој је то мо­гу­ће, аме­ри­чки одно­си са Ки­ном и Ира­ном тре­ба да бу­ду фор­му­ли­са­ни с об­зи­ром на њихов мо­гу­ћи ути­цај на рус­ке ге­опо­ли­ти­чке кал­ку­ла­ци­је

Рус­ка је­ди­на ре­ал­на ге­ос­тра­те­шка оп­ци­ја - оп­ци­ја ко­ја јој обе­збе­ђу­је ре­алис­ти­чну уло­гу на ме­ђу­на­ро­дном пла­ну и ко­ја јој та­ко­ђе пру­жа мо­гу­ћност да ма­кси­ма­ли­зу­је по­го­днос­ти за влас­ти­ти прео­бра­жај и мо­дер­ни­за­ци­ју - јес­те Евро­па, и то не би­ло ко­ја Евро­па, већ тран­са­тлан­тска Евро­па про­ши­ре­не ЕУ и NA­ТО. Та­ква Евро­па нас­та­је и она ће нај­ве­ро­ва­тни­је ос­та­ти те­сно по­ве­за­на са Aме­ри­ком. Евро­па је та с ко­јом Ру­си­ја тре­ба да се по­ве­зу­је уко­ли­ко хо­ће да избе­гне опа­сну ге­опо­ли­ти­чку изо­ла­ци­ју.

За Aме­ри­ку, Ру­си­ја је су­ви­ше сла­ба да би јој би­ла пар­тнер али ис­то­вре­ме­но и ису­ви­ше ја­ка да би јој би­ла па­ци­јент. Ру­си­ја ће ве­ро­ва­тно би­ти про­блем све док Aме­ри­ка не ство­ри окол­нос­ти ко­је ће по­мо­ћи да се Ру­си уве­ре у то да је за њихо­ву земљу нај­боље да успос­та­ви ор­ган­ску ве­зу са тран­са­тлан­тском Евро­пом.

Иако ду­го­ро­чни рус­ко-ки­нес­ки са­вез и рус­ко-иран­ски стра­те­шки са­вез ни­је ве­ро­ва­тан, очи­то је да је ва­жно за Aме­ри­ку да избе­га­ва по­ли­ти­ке ко­је би Ру­си­ју удаљава­ле од по­тре­бног стра­те­шког избо­ра. У ме­ри у ко­јој је то мо­гу­ће, аме­ри­чки одно­си са Ки­ном и Ира­ном тре­ба да бу­ду фор­му­ли­са­ни с об­зи­ром на њихов мо­гу­ћи ути­цај на рус­ке ге­опо­ли­ти­чке кал­ку­ла­ци­је. Пер­фе­кту­ирање илу­зи­ја ко­је се ти­чу ве­ли­ких ге­ос­тра­те­шких оп­ци­ја мо­же са­мо успо­ри­ти ис­то­риј­ски избор ко­ји Ру­си­ја мо­ра да на­чи­ни ка­ко би окон­ча­ла сво­ју сла­бост.

Осва­ја­чке ам­би­ци­је

Је­ди­но Ру­си­ја ко­ја је спре­мна да при­хва­ти но­ву ствар­ност Евро­пе, ка­ко еко­ном­ску та­ко и ге­опо­ли­ти­чку, би­ће у стању да изву­че ко­рист за се­бе из про­ши­ре­ног по­дру­чја тран­скон­ти­нен­тал­не европ­ске ко­опе­ра­ци­је у трго­ви­ни, ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, ин­вес­ти­ци­ја­ма и обра­зо­вању. Рус­ка пар­ти­ци­па­ци­ја у Са­ве­зу Евро­пе сва­ка­ко је ве­ли­ки ко­рак у пра­вном прав­цу. То је прва про­ба за успос­тављање да­ле­ких ин­сти­ту­ци­онал­них ве­за изме­ђу но­ве Ру­си­је и рас­ту­ће Евро­пе. То та­ко­ђе им­пли­ци­ра да Ру­си­ја, ако бу­де сле­ди­ла свој пут, не­ће има­ти дру­гог избо­ра осим да при­хва­ти курс за ко­ји се опре­де­ли­ла Тур­ска ка­да је одлу­чи­ла да одус­та­не од сво­јих им­пе­ри­јал­них ам­би­ци­ја и упу­ти се ве­ома смишљено пу­тем мо­дер­ни­за­ци­је, евро­пе­иза­ци­је и де­мо­кра­ти­за­ци­је.

Ни­је­дна дру­га оп­ци­ја не мо­же Ру­си­ји по­ну­ди­ти ко­рис­ти ко­је јој мо­же по­ну­ди­ти ори­јен­та­ци­ја ве­зи­вања за бо­га­ту, мо­дер­ну и де­мо­крат­ску Евро­пу по­ве­за­ну са Aме­ри­ком. Евро­па и Aме­ри­ка ни­су претња Ру­си­ји уко­ли­ко она бу­де не­ек­спан­зи­онис­ти­чка и де­мо­крат­ска држа­ва.

Они не­ма­ју ни­ка­кве те­ри­то­ри­јал­не пре­тен­зи­је пре­ма Ру­си­ји ко­је Ки­на је­дно­га да­на мо­же има­ти, ни­ти не­си­гур­не и по­тен­ци­јал­но спор­не гра­ни­це, као што је слу­чај са му­сли­ман­ским на­ци­ја­ма на ју­гу. На­су­прот то­ме, за Евро­пу, као и за Aме­ри­ку, на­ци­онал­на и де­мо­крат­ска Ру­си­ја пред­ставља жељени ге­опо­ли­ти­чки ен­ти­тет, извор ста­бил­нос­ти у нес­та­бил­ном евро­азиј­ском ком­пле­ксу. Ру­си­ја се, след­стве­но ово­ме, су­оча­ва са чињени­цом да избор у ко­рист Евро­пе и Aме­ри­ке, да би се изву­кле опипљиве ко­рис­ти, за­хте­ва пре све­га ја­сан рас­кид са им­пе­ри­јал­ном про­шлош­ћу и, као дру­го, бе­спо­го­вор­но при­хва­тање по­ве­ћа­вања по­ли­ти­чких и бе­збе­дно­сних ве­за са Aме­ри­ком.

Са­радња са За­па­дом

Први за­хтев одно­си се на не­оп­хо­дност при­ла­го­ђа­вања ге­опо­ли­ти­чком плу­ра­ли­зму ко­ји је по­чео да прео­вла­ђу­је на прос­то­ру бив­шег Со­вјет­ског Са­ве­за. Та­кво при­ла­го­ђа­вање не искључу­је еко­ном­ску ко­опе­ра­ци­ју, сли­чну мо­де­лу ста­ре европ­ске облас­ти сло­бо­дне трго­ви­не, али оно не мо­же укључи­ва­ти огра­ни­чења по­ли­ти­чког су­ве­ре­ни­те­та но­вих држа­ва - из прос­тог ра­зло­га што то ове држа­ве не же­ле. Нај­ва­жни­ја ствар у све­му то­ме јес­те по­тре­ба да Ру­си­ја ја­сно и не­дво­сми­сле­но при­хва­ти не­за­ви­сну егзис­тен­ци­ју Укра­ји­не, њених гра­ни­ца и њеног са­мо­свој­ног на­ци­онал­ног иден­ти­те­та.

Дру­ги зах­тјев је мо­жда још те­же ос­тва­рив. Ис­тин­ски ко­опе­ра­ти­вни однос са тран­са­тлан­тском за­је­дни­цом не мо­же би­ти за­сно­ван на схва­тању да оне де­мо­крат­ске држа­ве Евро­пе ко­је же­ле би­ти њен део мо­гу би­ти искључе­не за­то што то за­хте­ва Ру­си­ја. Ек­спан­зи­ја ове за­је­дни­це не тре­ба да бу­де пре­ви­ше на­гла и она не тре­ба да бу­де про­мо­ви­са­на на ан­ти­рус­кој те­ми. Aли ова ек­спан­зи­ја ни­ти мо­же ни­ти тре­ба да бу­де за­ус­тављена по­ли­ти­чком на­го­дбом ко­ја са­ма изра­жа­ва ан­ти­квар­но схва­тање одно­са европ­ске без­бје­днос­ти. Ши­ре­ћа и де­мо­крат­ска Евро­па мо­ра би­ти отво­ре­ни ис­то­риј­ски про­цес ко­ји ни­је под­вргнут по­ли­ти­чки ар­би­тра­жним гео­граф­ским гра­ни­ца­ма.

За мно­ге Ру­се, ре­шење ко­је по­дра­зу­ме­ва са­мо је­дну је­ди­ну ал­тер­на­ти­ву мо­же да­нас и у вре­ме­ну ко­је до­ла­зи би­ти те­шко ре­шење. Оно за­хте­ва ве­ли­ки акт по­ли­ти­чке воље и мо­жда ли­де­ра ко­ји сто­ји са стра­не, спо­со­бан да до­но­си одлу­ке и да ар­ти­ку­ли­ше ви­зи­ју де­мо­крат­ске, на­ци­онал­не, ис­тин­ски мо­дер­не и европ­ске Ру­си­је. То се не мо­же де­си­ти на кра­так рок.

Са­радња са NATO-ом

Ре­де­фи­ни­сање оно­га што је Ру­си­ја и где је Ру­си­ја вје­ро­ва­тно ће се зби­ва­ти у фа­за­ма и то ће за­хти­је­ва­ти му­дар и чврст став За­па­да. Aме­ри­ка и Евро­па ће мо­ра­ти да по­мо­гну. Они Ру­си­ји тре­ба да по­ну­де не са­мо спе­ци­јал­ни уго­вор са NATO, већ они та­ко­ђе тре­ба да за­по­чну про­цес до­го­ва­рања са Ру­си­јом у ве­зи са пи­тањем уо­бли­ча­вања евен­ту­ал­ног тран­скон­ти­нен­тал­ног сис­те­ма бе­збе­днос­ти и ко­опе­ра­ци­је ко­ји зна­тно пре­ва­зи­ла­зи ла­ба­ву стру­кту­ру Ор­га­ни­за­ци­је за бе­збе­дност и са­радњу у Евро­пи (ОЕБС). И ако би Ру­си­ја кон­со­ли­до­ва­ла сво­је уну­трашње де­мо­крат­ске ин­сти­ту­ци­је и дубље за­ко­ра­чи­ла у еко­ном­ски ра­звој за­сно­ван на сло­бо­дном тржи­шту, њено све тешње по­ве­зи­вање са NATO и ЕУ не тре­ба би­ти до­во­ђе­но у пи­тање. 

(Нас­та­ви­ће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.