Фото: AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Трагичне судбине Нехруових и Кенедијевих
Раџив Ганди студиозно се бавио општим питањем државе и странке, испољавајући и неке конкретне иницијативе. У дјелићу секунде разнесена су тијела преко 20 особа. Раџивове ноге са патикама за тенис пронађене су педесетак метара од тог трагичног мјеста.
Још једном је судбина више од 800 милиона људи, на коцки. Земља Буде и махатме Гандија могла је да се препусти сузама и болу. Идеал ненасиља остао јој је тако далеко.
Када је Индија добила новог наследника "Трећег Нехруа" - Раџива, а "изгубила нашу богињу - Индиру"!
Како је извикивао усплахирено-плачним гласом укротитељ змија који је био непосредни сведок на улазу у Џаипурској Рамбарг-палати, где се догодила трагедија?
Тада је Индија бројала преко 700 милиона житеља и око 650 хиљада села, док се говорило на 750 различитих језика.
Ту је још - мозаик раса, народа, каста, веровања, нешто што се нигде другде у свету не може наћи, стотине странака, на хиљаде политичара и преко 20 милиона божанстава.
Вест о погибији индијског премијера Индире Ганди, која се догодила 31. октобра 1984. године, у њеној резиденцији у Њу Делхију, прохујала је муњевито широм земље и шокирала њене грађане.
Старији син, Раџив, иначе, изданак славне државничке лозе, нарочито поштованог деде Џавахарлала Нехруа, оца модерне Индије, који се образовао у Хароу и Кембриџу, пре него што га је та иста британска власт отерала и осудила на девет година робије, да би парадокс био већи, устоличила коначно за првог премијера слободне Индије.
Раџив је био тих, практичан човек, сасвим обичан. Хоби су му били: камере, хај-фај уређаји и плоче. Имао је велику колекцију плоча и апсолутно није показивао никакав интерес за политику. Ипак, захваљујући сплету трагичних догађаја, упао је у вртлог политике. То је прилично узнемирило младу Италијанку, утолико пре што се већ била навикла на породичну идилу. Такође, борила се свим својим снагама и опирала новим променама.
Студиозно се бавио општим питањем државе и странке, испољавајући и неке конкретне иницијативе - инсистирао је на убрзаном развоју енергетских извора Индије и посебно се занимао за заштиту човекове средине и природних особености своје домовине. Покренуо је акцију чишћења "свете реке Ганга" и очувања угрожене животињске врсте индијских тигрова.
Све у свему, о Раџиву Гандију постојала су различита мишљења, чак и противуречна, првенствено је ли вичан за крмарење таквог "гигантског брода" каква је Индија. За једне, он је сувише "свилен и мек", без обзира колико је морално исправан, хуман и социјалан. За тако шта, рвати се са таквим проблемима, потребан је робустан, тврд и издржљив државник, нарочито у заплетеним условима какве Индија често нуди, па је он исувише слаб и бледуњав у односу на такве громаде као што су Ганди, Нехру, Индира.
О свом деди говори са великим поштовањем и често га цитира у згодним приликама:
"Мој деда Џавахарлал изузетно је волео реку Ганг, још у детињству и како је растао, расла је и његова љубав према овој жили куцавици Индије. Без обзира на ово његово мишљење, Ганг је нарочита река Индије коју неизмерно воли сваки Индијац, река око које су се испреплетала разна сећања Индије, њене наде и страхови, тријумфалне песме, њене победе и порази. Такође, мој деда је обожавао врхове Хималаја, посебно када су прекривени ледом и снегом.
Моја мајка Индира, враћајући се у прошлости и оживљавајући успомене, позивала се на оца, нарочито у тешким тренуцима.
Има и таквих који су говорили да је мој отац био сличан џиновском бањан стаблу, да једноставно ништа није могло да расте у његовој близини. A заборавили су да се у његовој околини чак и коров бокорио".
Унук Раџив, славног деде Нехруа, и не помишља да пореди себе са големим бањаном, мада је био вољан да коров колико толико, оплеви око себе.
Тог кобног јутра, 1991. године, Раџив Ганди је кренуо у предизборну кампању, на југу земље. И даље је носио свој панцир-прслук, али нова влада га је лишила екипе специјалних агената безбедности, који су се, док је био премијер, старали о његовој сигурности. Узалуд је протествовала његова супруга Соња, а полиција добро знала да је Раџив покретна мета, најмање осам терористичких организација, почев од сурових "тамилских тигрова", на југу земље.
Увече, 21. маја, сви сељаци из те области похрлили су у градић Сриперумбудур на "даршхан" са Нехруовим унуком, Индириним сином. Полицајаца готово да и није било или у врло знатном броју.
Нико не проверава да ли неко од присутних носи неке металне предмете. Овај скуп је само етапа у мноштву митинга широм читаве области. Зашто се Раџив, који је увек тако топло и пријатељски био настројен, том приликом подозриво односио према младој девојци у сарију, тако невиног изгледа, која му је пришла да би му око врата ставила венац од жутих каранфила и која се по традиционалном обичају, с пуно поштовања, савила ка земљи не би ли обрисала прашину са његове обуће?
Тај покрет активираће појас пун експлозива, причвршћен за њено крхко тело. Експлозија је катаклизмична, последице застрашујуће. У делићу секунде разнета су тела преко 20 особа. Раџивове ноге са патикама за тенис пронађене су касније, педесетак метара од тог трагичног места.
Још једном је судбина преко 800 милиона људи, на коцки. Земља Буде и махатме Гандија могла је да се препусти сузама и болу. Идеал ненасиља остао јој је сасвим стран.
Поново, на телевизијским екранима, могла се видети кремација трећег Нехруа. Индија и читав свет гледали су скрхану и достојанствену Италијанку Соњу, између сина и ћерке, поред Раџивовог запаљеног одра, стојички, као Џеки Кенеди, 28 година раније, у Aлингтону; достојанствена и уздржана као неке античке статуе.
Жени - убици Раџива Гандија, никад није утврђен идентитет, а самим тим, ни намера ни мотив убиства, јер јој је тело било раскомадано.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.