Фото: AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Скоро читав вијек династије Обреновић
Готово сви Обреновићи страсно су лудовали за женама, а неки од њих посрнули, губећи компас, главу и пријесто. Aлександар је доживио масакр у Мајском преврату на двору, 1903. године, са својом изабраницом Драгом Машин. Изгубио је не само круну и краљевство, него и живот.
Одлука о атентату на краља Aлександра Обреновића је дефинитивно донесена. Двор ће бити нападнут између 28. и 29. маја 1903. године. Било је тачно 3.50 часова и све је окончано
... Краљ Милан Обреновић сишао је с престола због своје непромишљености, из љубави према једној обичној грађанки. Његов син Aлександар, инфантилан и незрео, доживео је масакр у Мајском преврату на двору, 1903. године, са својом изабраницом Драгом Машин. Изгубио је не само круну и краљевство, него и живот. Погибијом Aлександра Обреновића, угасила се и династија... Одлука је дефинитивно донесена. Двор ће бити нападнут између 28. и 29. маја 1903. године...
... У двору, вече уочи погубљења краљевског брачног пара, одржавала се гала вечера, којој су присуствовали чланови краљевске владе и породица краљичина. Госте је увесељавао оркестар краљеве гарде. Остало се до дубоко у ноћ. На починак, последњи су отишли, краљ Aлександар и Драга Машин. На двору је завладала дубока тишина.
Завереници су се тада налазили у кафани "Таково" и већ били припремљени да крунишу своје дело.
... Мало пре два часа, после пола ноћи, са свога места подигао се пуковник Aпис и својим громким гласом зауставио свирку, прекинуо сваки разговор и дубоким басом загрмео:
"Господо, браћо официри, напред!"
... Кроз затворена стакла главног улаза, помолиле су се две силуете. У ствари, радило се о стражарима пешачке гарде. Ту се створи Aпис, онако крупан, неустрашив, својом робусношћу и одлучношћу уливао је поштовање, поче снажно дрмати кваку и повика љутито: "Отварај, шта чекате!" и међу првима улете у собу дежурног ордонанса, артиљеријског капетана Мишковића, који је чврсто спавао у постељи. Продрма га и кад се овај расани, упозори га озбиљно: "Јово, буди паметан, немој гинути улудо. Твој друг Aпис саветује те. "Овај муњевито покрете десну руку у покушају да из узглавља извуче пиштољ. Тог момента у одају улете потпоручник Боривоје Јовановић и кад виде призор гушања, без двоумљења опали метак у главу Миљковића и уби га на месту. Требало је ужурбано пронаћи кључеве, а од њих ни трага ни гласа - ни под јастуком, а ни у постељи. У тој грозничавој забуни, Aпис дрекну на поручника Лазаревића:
"Динамит, разбијај шта чекаш?"
У тренутку Лазаревић потпали штапин, а већ је метак привезао за браву врата арапског салона. И зачу се страшна експлозија. Из темеља се заљуља краљевска кућа и потону у потпун мрак.
Главна препрека је отклоњена. Разнесена двокрилна врата зјапила су широм отворена. Упаљене тешке драперије трепераво и бојажљиво осветљавале су чувени арапски салон, сабласно празан и пуст.
... Узалуд су претресали сваки кутак у оба крила зграде, а од краља Aлександра и Драге ни трага ни гласа....
Одједном, зачуо се један позив као вапај: "Упомоћ, упомоћ!" долетело је са прозора окренутог према улици. У том часу, громовита паљба осу се споља. Завереници су појурили у заклон и чекали даљи расплет. Убрзо, као по команди, пуцњава утихну.
Најзад, стигао је и Седми пук мајора Миливоја Aнђелковића, у друштву са пуковником Aлександром Машином, главним командантом завереничких трупа, а за њим и коњички пук, којим је командовао капетан Грујић. Опколили су здање двора у намери да спрече жандармерију, која је била добро наоружана и одана краљу. Сва је прилика, бранили би га до последњег.
... Солунац, прекаљени ратник, Драгиша Васић, иначе академик, писац, адвокат, у својој књизи Мајски преврат, веродостојно и документовано је описао убиство краља Aлександра и његове изабранице, фамозне Драге Машин. Уз то, осветлио је и позадину и поводе овог класичног војног пуча. Генерал је мирно саслушао шта су од њега тражили завереници, али он "нема сазнања где су ноћас биваковали Aлександар и Драга Машин". Ипак га поведоше са собом и, пролазећи поред одаја које су толико пута претражили, коначно су поново дошли у спаваћу собу. Поново је упозорен да мора открити локацију где се они налазе. Генерал је и даље био ледено миран, иако се ближио час да може бити и убијен. Једном од његових пратилаца, потпоручнику Велимиру Вемићу, учини се једног тренутка да је на тапацираном зиду собе приметио нешто као сасвим мало удубљење за увлачење кључа, па повика радосно: "Официри, ево отвора, зар не видите пукотину? "Генерал се некако узнемири од овог открића и збуњено рече: "Па видите, ту нема ништа, можемо ићи даље! "Држање генералово оправдавало је Вемићеве сумње. Приђе и боље загледа.
Неприметни зарез оквира врата оцртавао се сасвим јасно. Баш у том моменту, два завереника, капетани Илија Радивојевић и Михаило Ристић, ступише у собу. Кад их је Вемић угледао, он узвикну. "Секиру, ево врата! "Aли, на изненађење свих, ђенерал се супротстави:
"Немојте", рече одлучно, "ја ћу их звати", затим се приближи зиду и проговори молећиво и уплашено:
"Ваше величанство!" и то понови неколико пута. Нажалост, одговора није било. Љутито се убаци капетан Радивојевић, залупа у врата и подмукло викну: "Отварај! "Генерал Петровић, дрхтавим гласом, поново повика: "Величанство!" затим направи малу паузу и додаде: "Ја сам, ваш Лаза. Отворите, овде су ваши официри! "Изнутра, јави се краљ Aлександар и узбуђеним гласом упита: "Могу ли рачунати на заклетву мојих официра?"
"Не никако! "Хладно одбруси Вемић. "Можете!" убаци се завереник Петар Марковић, који је у том тренутку ступио у собу.
Тада се тајна врата краљичиног будоара раскрилише и две, грчевито сљубљене, као сливене у једно, беле сенке, блеснуше у мраку као авети. У исти мах, стреловито уперене цеви запламтеше ватреним сноповима. Најпре опали Ристић, а за њим Вемић и Радивојевић. Покошен од првог метка, краљ паде први. За њим, очајно га штитећи телом, сруши се и Драга Машин. Она је и после десетог пуцња, још увек давала знаке живота.
Било је тачно 3 часа и 50 минута и све је окончано.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.