Саво Мркаљ трагична личност српске културе

Тим поводом овај чувени спис невеликог обима (од свега осамнаест страница малог формата) објављен је фототипски (црквеном ћирилицом), као и у савременом писму.

Књигу "Два вијека од 'Сала дебелога јера' Саве Мркаља" приредио је доктор књижевности са Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља.

Према Певуљиним ријечима, "Сало дебелог јера" је своме аутору прибавило углед несумњивог језичког зналца упућеног у савремене европске расправе (филолошке и филозофске) о суштини језика и могућностима његовог проучавања.

Истовремено, у властитој средини и националној култури, поред уважавања и признавања учености, то дјело му је донијело муке и прогоне, понижавања и омаловажавања која су Мркаља учинила једном од најтрагичнијих личности цјелокупне српске културе.

- Својим текстом и текстовима других аутора (Славка Леовца, Милоша Ковачевића и Младенка Саџака) настојао сам да бар овлашно прикажем трагичност судбине Саве Мркаља, његовог главног дјела и његовог цјелокупног опуса - рекао је Душко Певуља.

Он истиче да је више од једног вијека Мркаљ помињан само као неко ко је "утро пут", "припремио терен" Вуковој реформи српског ћириличног писма. Због тога је Јован Деретић тачно истакао да је Мркаљ трагични јунак српске језичке реформе.

- Међутим, у српској филологији, у другој половини 20. вијека, неправда према аутору "Сала дебелога јера" је највећим дијелом исправљена: више аутора је у неколико наврата указало да је стварни реформатор српске ћирилице заправо Мркаљ, да је Вук Караџић својим интервенцијама само срећно завршио у основи Мркаљево дјело - наглашава Певуља и додаје да је Мркаљ био одличан језички зналац, несумњиво први међу Србима на почетку 19. вијека.

У оквиру темата објављено је 13 оригиналних пјесама, колико је остало од Саве Мркаља.

- Већина најбољих његових поетских остварења објављена је тек 1959. године када је Владан Недић објавио свешчицу стихова коју је Мркаљ предао Вуку Караџићу на чување. Иначе, укупан пјеснички опус овог пјесника објављен је тек 1994. године, када је Жарко Ружић приредио Мркаљеву књигу под насловом "Песме и списи" - испричао је Певуља.

Као значајан детаљ Певуља наводи да је међу 13 Мркаљевих пјесама готово половина антологијске вриједности, док су четири већ ушле у неке од најзначајнијих антологија српске поезије.

- Опредијелили смо се да овим јубиларним поводом објавимо и оригиналне пјесме Саве Мркаља, зато што је он, управо поезијом, данас најживље присутан у српској књижевности и што та поезија и данас има запажено мјесто у цјелокупној српској књижевности - закључио је Душко Певуља.

Школовање

Сава Мркаљ је рођен у Сјеничаку на Кордуну 1783. године. У родном мјесту је завршио основну школу, а богословију у Карловцу (1798). Као "учитељ јуности личке" радио је у Госпићу двије године, прецизније два школска течаја (1799 – 1801). У Загребу је успјешно завршио двогодишњи студије философије (ранг гимназијски), а онда се уписао на студије философије и математике у Пешти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.