Академик, филолог и професор Иван Клајн преминуо у Београду: Несебично се залагао и бринуо за српски језик
БЕОГРАД - Српски језик је изгубио човјека који је указивао на његову снагу, значај и немјерљиву вриједност, који је потврђивао да је српски језик темељ српског идентитета.
Филолог, историчар језика и професор на Филолошком факултету у Београду Иван Клајн преминуо је од посљедица вируса корона у сриједу навече, у 85. години, у земунској болници.
Као редовни професор на Филолошком факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика, а бавио се нормативном граматиком и стандардизацијом савременог српског језика.
- Ћирилицу треба чувати, али то је тешка и незахвална борба, као кад се борите за очување културних споменика или за човекову природну средину против загађења. Сви се слажемо да такве ствари треба сачувати, али не можете без велике снаге и великих средстава јер то иначе спонтано иде ка пропадању, ако га не чувате - говорио је Клајн.
Први потпредсједник Владе Србије и министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић упутио је телеграм саучешћа поводом његове смрти. Ружић је саопштио да је одлазак професора Клајна велики губитак не само за академску заједницу, већ и за читаво друштво.
- Лик и дело професора Клајна, као и остварени резултати оставили су дубок траг у образовном систему Србије. Визионарским ставом и спремношћу, у једној од најзначајнијих сфера нашег живота, промовисао је вредности на којима су стасавале генерације, а његов рад свакако ће остати наук за будућност - истакао је Ружић.
Министарство културе и информисања саопштило да је Србија остала сиромашнија за врсног лингвисту великог ауторитета и изузетног језичког познаваоца.
- Иван Клајн успевао је да свој недвосмислено раскошан таленат искаже на различите начине. Оставио је дубок траг својим несебичним давањем, залагањем и радом за српски језик. Остаће упамћен по својој бризи за језичку културу и опусу који је трајно обогатио нашу науку о језику - навели су у објави.
Српска академија наука и уметности, чији је редовни члан Иван Клајн био од 2003. године, истакла је да је одлазак овог академика велики губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску филологију.
Главни уредник недјељника НИН, за који је Клајн редовно писао, Милан Ћулибрк казао је да је за Клајна једна ријеч била довољна да направи феноменалан текст који су сви читали са задовољством. Посљедњи Клајнов текст у том недјељнику објављен је у издању од 25. марта.
- Када смо чули да је преминуо, било је као да смо добили вест да смо остали без најрођенијег. Он је био део породице НИН-а и таквог ћемо га и памтити и таквог ћемо га се и сећати. Та његова рубрика је била његова. С нестанком господина Клајна, нажалост, нестаће и та рубрика у НИН-у. У овом тренутку ми не можемо да размишљамо о томе, нити било ко заслужује да заузме његово место - казао је Ћулибрк.
Додао је да је Клајн био светионик који је показивао у ком правцу треба ићи, али и Господин с великим словом Г и у послу и у односу према људима, професији и према свему.
Радови
Иван Клајн је објавио већи број лингвистичких радова и 18 књига, међу којима су “Творба речи у савременом српском језику”, “Италијанско-српски речник”, као и “Речник језичких недоумица”. Заједно са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је “Језички приручник”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
