Песници су духовни корен народа

Песници су посебно семе и онај духовни корен свога народа који осликавају лепоту душе и менталног склопа тог стабла. Верујем да и сам припадам том корену, и да су песме које стварам плодови аутентичности тог бића, и тог поднебља где певам и одрастам.

Ово, у разговору за "Глас Српске" каже истакнути српски пјесник за дјецу Тоде Николетић, који каже да је дубоко убијеђен да је љубав једина космичка енергија која нас одржава у животу. Љубав је, истиче он, истовремено и давање и узимање.

? Недавно сте објавили заједничку књигу са Недељком Попадићем која је штампана у 100.000 примјерака. Изгледа да је тираж неке књиге напокон прешао тираж најтиражнијих дневних новина. Побјеђује ли то пјесма суморно битисање?

- Свака моја песма има скривену и поруку и поуку. Наравно, ушушкану у метафору или ведру и разиграну риму. Песма је живи извор са којег пију добродушне и племените особе. Они стихољупци који верују у магичну моћ стихова. Они који верују у лепоту живљења, хуманије и праведније друштво, толеранцију, милосрђе, наду и слободу као коначан циљ. Поезија окрепљује, снажи, надахњује, али и обавезује. Зато и верујем у оно што пишем. Зато се и радујем дечјој радости, оној радости која се догоди када осете чар мојих стихова. Зато се радујем њиховој запитаности, искрености, љубави коју носе у свом менталном пресеку. Радујем се њиховој енергији која обећава чистији топлији и ведрији свет. И само тако ћемо, дубоко верујем, победити мрачну страну живота.

? Хумор и тиха сјета, носталгија, меланхолија, просијавају у Вашој поезији. Гдје је њихов извор?

- Емоција је духовно стање сваког песника. Она је регулатор осећања радости, боли, истине, лажи, правде, неправде, љубави или мржње. Она одређује кроз књижевно дело песника и његов емоционални став. У поезији коју ја стварам доминантан је хумор. Смех и ведрина су та енергија које ме покрећу. Понекад, истина, носталгија према драгим људима које волим, неправда коју јачи наносе слабијим учине да напишем сетне и меланхоличне песме. Aли, исто тако, истинске духовне личности, мотивишу ме да пишем о њиховом испосничком и духовном животу.

? О чему сањате?

- "Сан је давна и заборављена истина". Тако би рекао велики песник Мирослав Aнтић. И убеђен сам да је то права дефиниција сна. Међутим, сан је врло важан у формирању младог бића. Увек се сетим себе у раном детињству и својих снова који су ми били онај светионик у крстарењу кроз живот, и схватио сам, додуше, много касније, да све мораш у животу одсањати да би ти се остварило. Све мораш прво пожелети, а касније радом и снагом воље стећи. Ето, мој дечачки сан је био да будем песник. И, постао сам песник. Сада сањам унуке, румене, радознале, даровите, несташне. И нове песме, драме, приче. Зато топло препоручујем мојим "малим" другарима: ако хоћете да успете у животу - сањајте! Сањајте и растите!

? Рођени сте близу Мркоњић Града, у планинама. Расли сте и живјели и Црвенки, у равници. Да ли сте икада помирили крајишку и војвођанску природу, нарав, менталитет?

- Места у којима смо рођени нису места у којима ћемо се коначно усидрити. Aли, недвосмислено је да одређују ментални пресек бића, карактер и ауру поднебља из којег смо потекли. Увек сам се поносио тим што сам рођен у Републици Српској, односно у њедрима планинског села Убавића Брда код Мркоњић Града. Снага планине, ведрина неба, гостопримство горштака, увек су ме подсећале на јунаке Шантићевих песама. Са носталгијом чезнем за тим сиромашним временом кад су људи људима били људи. Кад се живело од парчета кукурузе, песме и прела. Кад је живот имао један сасвим друкчији, смисленији ток. Равница у којој данас битишем је депресивна. Урбаност отуђује. Удаљава. Све је динамичније и све непознатије. Радује једино мултиетичност људи која осликава ону стару Југославију која ми, признајем, недостаје.

Рађање                                                                                         

Чест мотив мојих песама је рађање. Нема већег чина од рођења. Тај феномен ме одувек одушевљавао. Нисам могао сакрити одушевљење када сам постао отац. То да сте неком дали живот даје смисао постојању и животу уопште. A свему томе је претходила искра љубави. Тако да сам на тај начин открио како сам настао и ја пре мене. Љубав је покретач свега. Зато о томе певам. Убеђен сам да ће ту нит рођења наставити свако дете. Јер на крају крајева, живот мора победити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.