Одлазак вјечног дјечака и великог умјетника

Мирна Пијетловић 19.08.2015 05:45

Загреб - Цијели регион потресла је тужна вијест. Легендарни кантаутор Арсен Дедић изгубио је своју животну битку у 78. години.

Славни умјетник преминуо је у понедјељак увече у болници у Загребу. Дедић је прије више од двије недјеље хоспитализован због сепсе, након што му је претходно уграђен вјештачки кук. Посљедњих дана му се здравствено стање нагло погоршало и отказали су му бубрези.

Арсен Дедић је рођен у Шибенику 1938. године од оца Јована и мајке Веронике. У Загребу се уписао на Правни факултет који је напустио 1959, а у истом граду се уписао на музичку академију, на којој је дипломирао 1964. Готово цијели свој живот је писао пјесме, па је некако логично било што се средином шездесетих година прошлог вијека отиснуо у кантауторске воде.

Први албум "Човјек као ја" објављује 1969. године, а од тада је снимио на десетине плоча. Његов музички стил се може описати као мјешавина медитеранске поп музике, шансоне и џеза. Шездесетих је наступао на многим фестивалима поп музике у бившој Југославији. Поред поезије и музике, аматерски се бавио сликарством.

Објавио је на десетине књига, збирки пјесама. Писао је музику за позориште, филм, телевизију и рекламе. Добитник је многобројних награда, а једна од најзначајнијих је она из Санрема 1982. за ауторску шансону.

Музички печат Арсена Дедића, који је оставио на музичку сцену бивше Југославије, је огроман. Нећете погријешити ако кажете да оно шта су Шарл Азнавур, Жак Брел, Леонард Коен, Серж Гејнзбур и Скот Вокер представљали за свјетску, то је Арсен био за музичку сцену двадесетдвомилионске СФРЈ.

Био је први умјетник, који је на овим просторима премијерно указао на то да озбиљан приступ музици коју смо некада звали "забавном" може бити не само цијењен од критичара, којих, кад је почињао, практично није било. Арсен је био и прихваћен од довољно широке публике да са својим "тихим обртом" успјешно опстане на естради, на чијем је рубу дјеловао педесетак година.

Његов опус не само да је опсежан него је и често квалитативно дебело изнад савременика и оних који су касније кренули његовим стопама. Он је са неописивом лакоћом дјеловао у распону од шансоне, канцоне и џеза, преко далматинске писме и загорске попевке, до политички интонираних композиција на рубу ауторског рока и музике за филм, ТВ серије и позориште.

Осим публике и критике, Арсена су поштовале и вољеле и његове колеге, од којих су га многи сматрали својим идолом.

Иза себе је оставио супругу Габи Новак, сина Матију и кћерку Сандру.

Сахрана Арсена Дедића одржаће се у Загребу, далеко од очију јавности у кругу породице, јер је то била његова жеља.

Инспирација

Без њега би тешко било замислити цијели низ кантаутора, шансоњера, аутора забавне музике, па и лидера рок бендова који су му остајали дужни чак и кад му наизглед стилски и садржајно нису дуговали ништа. И ко год да се у музици латио пера, нешто му је на овај или онај начин дуговао, ако ништа друго онда чињеницу да је управо он отворио једну цијелу нишу која у југословенској музици до његове појаве није ни постојала.

Албуми

Најзначајнији Дедићеви албуми су: "Враћам се", "Провинција", "Кино Слобода", "Тихи обрт", "Министарство", те издања изабраних пјесама: "Арсенал", "Најбоље од Арсена" и "Хербар". Написао је музику за двадесетак филмова ("Жива истина", "Влак у снијегу", "Годишња доба", "Глембајеви", "Стела", "Мистериј Мимара"…), ТВ серије и драме ("У регистратури", "Просјаци и синови", "Златна нит", "Пуном паром", "Једрима око свијета", "Самац", "Пјетлов кљун"…) и позориште ("Скуп", "Хамлет из Мрдуше Доње", "Диогенеш", "Маестро" и "Маргерита", "Тена"…).

Бањалука

- Волим Бањалуку, немам шта да глумим. Пјевао сам овдје још прије 50 година. Ту сам долазио, било ми је мило. Онда је и Матија желио доћи. Пријатни су људи овдје - рекао је Арсен Дедић 2012, када је заједно са сином Матијом својом пјесмом увеличао манифестацију "Личност године 2012" у организацији "Независних новина".