Ненад Грујичић: Чуда из дјетињства у Вијадукту

Неда Симић - Жерајић
Ненад Грујичић: Чуда из дјетињства у Вијадукту

Сајам књига показује, у својим најбољим примјерима, да постоје људи са особеним талентима који бране божански принцип постојања. Наравно, и међу писцима живе демонски и утварни духови, црни као Керберова пећина. Ипак, мјера свему је таленат и његово остварење у матерњем језику.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Ненад Грујичић, чија се књига "Вијадукт" ових дана појавила у издању  "Прометеја", а промовисана у петак на Сајму књига у Београду.

Ускоро ће се у издању Културног центра Новог Сада појавити и Грујичићева прозна књига "Приче за романе".

* ГЛAС: Живимо у чудном времену. С једне стране - пјесници, писци и читаоци, позитивна атмосфера и радосна лица на Сајму књига, а с друге, код нас и у свијету, економски криза, сталне вијести о несрећама, природним непогодама и ратовима. Каквим смо ми то свјетовима окружени?

ГРУЈИЧИЋ: Одувијек се човјечанство кретало између раја и пакла, добра и зла, среће и несреће. Живимо у времену гдје се све то боље и брже види. Све се убрзава медијима и умножава интернетским чудом и дигиталном технологијом. Оно што је било незамисливо, постало је "нормално". Улицом ходају људи који сами са собом разговарају, а неки други, пак, сједе у становима и преко екрана воде тзв. љубав, не треба им нико. Празнина је завладала људским душама. Огреховљено тијело је постало удаљена рупчага без дна. Попуњава се блудом, алкохолом и дрогом. Човјечанство је као никад постало гладно слика смрти и ништавила, медији се такмиче ко ће пласирати стравичније снимке, на примјер, слике ужасног краја и смрти Гадафија. Виртуелно је постало стварносно. Данас постоје планетарни извођачи смрти, њих плаћају велике корпорације и магнати. Спектакл смрти доји људску психу. Такви системи и призори до краја рашчовјечују људско биће, падамо у најдубљи понор гријеха.

* ГЛAС: Има ли томе краја? Каква је позиција пјесника и писаца у таквом апокалиптичном времену?

ГРУЈИЧИЋ: Судећи по свему што опажамо, свијет се приближава тачки велике промјене. Вјерујем да је то цивилизацијски облик преумљења, пресвлачење кошуље смисла постојања. Окован материјалистичким резоном, човјек не види такву метаморфозу, али она се осјећа у ваздуху. У том контексту поезија је дјевица, узвишена сестра духовног смисла и излаза. Она је и голубица и змија, ултрасвијест о човјековој амбивалентној природи и несавршенству. Поезија је моћ духа и језика да о рационалним стварима проговори "немогућим" сликама. Њен највиши домет је у библијски интонираном језику. Она ће се отјелотворити у облик људског живота вриједан поштовања и радости.

* ГЛAС: Објавили сте 25 наслова. Послије књиге "Приче из потаје" и романа "Мужа душа", које су такође, уз "Шајкашке сонете", изашле посљедњих година у "Прометеју", појавила се и Ваша књига поема "Вијадукт"?

ГРУЈИЧИЋ: Писац, поготово пјесник, цијелог живота остаје везан за аркадијске слике дјетињства. Оне су чистилиште за потоње силе живота, које нас нападају разним искушењима и гријесима. Књига "Вијадукт" је сачињена из три поеме које узимају Гомјеницу као главни простор одигравања дивних чуда. Изградња асфалтног пута од Приједора до Томашице, почетак рада новог рудника који ће раселити читав крај, затим несвакидашњи крајишки ритуал покривања куће, животно позориште даривања и пјевања у Поткозарју, те бајколики лов на жабе у шумским барама завичаја, представљају непоновљиве тренутке једне ране младости која је све то удивљено посматрала и убрзано дисала. Написао сам три поеме у слободном стиху и покушао да вратим овај облик пјевања у своју стваралачку радионицу, али и на српску пјесничку сцену.

Награде

Ненад Грујичић је добитник петнаестак престижних награда међу којима су и "Бранкова" награда, "Вукова" награда, "Милан Ракић", "Скендер Куленовић", "Печат вароши сремскокарловачке", "Кондир косовке девојке", "Стражилово", "Шушњар", "Пјесма над пјесмама", "Кочићево перо", "Лазар Вучковић"...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана