Неле Карајлић за Глас Српске: ФБИ - Досије Тесла 26. децембра у Бањалуци
Београд - Представу "ФБИ - Досије Тесла" извешћемо 26. децембра у дворани "Борик" у Бањалуци. Публику која дође да је погледа очекује узбуђење. Оно исто које је Тесла имао када би дошао до неког открића. Или барем приближно.
Овим ријечима легендарни музичар, композитор, глумац Неле Карајлић најавио је гостовање свог позоришног првенца који је премијерно изведен 19. новембра у Новом Саду, а бави се животом славног српског научника.
Карајлић, који је сценариста, редитељ и композитор музике за овај комад, али и тумачи лик полицајца Ника Нелсона, за "Глас Српске" открива како је све изгледало иза сцене и шта га је највише инспирисало да направи позоришни спектакл о Николи Тесли.
Прича почиње са полицајцем Ником Нелсоном, који је добио задатак од шефа ФБИ-ја Едгара Хувера да 7. јануара 1943. године оде у хотел "Њујоркер", утврди смрт неког старца и да покупи све његове ствари. Он је то и урадио, али га је дан касније позвао шеф и питао: "Да ли си покупио баш све ствари?" Ту почиње агонија полицајца, који схвата да то није био тек обичан старац, него научник свјетског гласа.
- То је нешто што никада до сада нисам радио, зато ме и узбуђује. Имао сам прилике да радим на појединим позоришним представама и то ми је улијевало поштовање према тој умјетности, али ово је сада нешто сасвим друго. Ово је нека комбинација позоришта и филма. Велики експеримент - каже аутор представе рађене поводом 160 година од рођења научника.
Прво извођење било је на сцени Српског народног позоришта, а Карајлић се присјетио процеса који је изродио необичан позоришни пројекат.
- Без икакве сумње, најкомпликованије је било увезати све дијелове представе у једну цјелину. Користимо све расположиве медије, од класичне игре преко музике, снимљеног материјала до анимација. Све је то уклопљено у причу која има филмску драматургију. Можемо слободно рећи да је ово филм уживо - истиче идејни творац интригантне приче коју је, заправо, написао у стиховима.
Познато је и да је славни научник писао поезију па би се ова представа могла означити и као омаж.
- Тесла је волио Гетеа. Волим га и ја. Волио је Змаја, ја сам уз Змаја одрастао. Љубав према поезији карактеристична је за романтике попут њега. Он је осјећао да стих ријечима даје посебност. Знао је да снага поезије има снагу грома. Није му без разлога, док је у залазећем сунцу изнад Дунава угледао магнетно поље, пао Гетеов стих на памет - примијетио је Карајлић.
Пошто је Тесла у јавности углавном представљен кроз призму науке, овај комад открива мање познате детаље из његовог живота.
- Мене је занимао Теслин свјетоназор. Како је он гледао на свијет око себе. Због чега је доносио одлуке које је доносио, а које су често биле на уштрб његовог добра, на који начин се односио према новцу, коцки, људима око себе. Шта је волио, а шта не. Од чега је био саткан, који су га водили путеви - испричао је Карајлић.
Истинитост приче
У представи је 70 одсто приче истинито, а 30 одсто фикција.
- Не вјерујем да је само фикција та која привлачи публику. Тесла сам по себи био је довољно интригантан да је мамац за гледаоце чак и један вијек касније - каже Неле Карајлић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
