Народна библиотека “Војислав Лубарда” у Рогатици: Ширење завичајне збирке приоритет

Колико у свему томе успијева Народна библиотека “Војислав Лубарда” у Рогатици испричала је директор ове установе Милојка Крсмановић.

- Мисију библиотеке остварујемо до нивоа до кога нам дозвољавају могућности. На све начине подстичемо и ширимо образовни, стручни и научни рад залажући се да сви слојеви друштва у нашој локалној заједници стекну навику читања и коришћења наше библиотечке понуде. У том циљу грађанима од предшколског узраста до дубоке старости на располагању је књижни фонд од скоро 36.000 разноврсних и актуелних књижних јединица.

Уз одјељење за омладину и одрасле, дјечије одјељење, одјељење стране литературе и одјељење референсне књиге са електронским каталогом библиотека у Рогатици баштини и завичајну збирку која је још увијек са скромних 298 појединачних књига различитог жанра и садржаја чији су аутори рођени на подручју општине или су писали о овој општини. Како је Крсмановићева навела, тренутни приоритет је развој и ширење завичајне збирке.

- Ту је један дио књига Војислава Лубарде, по коме и библиотека однедавно носи име, његовог брата Јована и рођака Милуна-Мише и Марије Лубарда, Момира Крсмановића, Божидара Станара и још неких Рогатичана који су се књижевно исказали по било којој основи. Ту су и каталози са сликама академика Раденка Мишевића и Драгомира Печенице, каталог са фотографијама Милорада Јанковића, један број књига које су штампане у овдашњем предузећу “Мићо Соколовић”, дио “Рогатичких новина” које су излазиле између два посљедња рата, и нешто магистарских и докторских радова Рогатичана - рекла је Крсмановићева.

Она је додала да се у завичајном фонду налази око 120 фотографија из живота општине, те неколико старих предмета који говоре о животу људи у овом крају.

- Све је то мало у поређењу са нашим жељама и зато позив Рогатичанима ма гдје били и шта радили да нам поклоне бар дио онога што имају, а не користе, у својим кућама, породичним библиотекама и архивама да на било који начин говоре о Рогатици и околини да нам то поклоне, а ми ћемо знати да то цијенимо и наравно чувамо. Добар примјер за то је наш суграђанин Мирко Шаровић који је улегатио нешто више од хиљаду књига из своје библиотеке - објаснила је Крсмановићева и додала да ће се у наредном периоду организовати изложбе посвећене значајним догађајима и личностима, у циљу презентације етничке, културне, језичке и вјерске различитости културног миљеа.        

Привлачење читалаца

Крсмановићева је навела да ће у наредном периоду радити и на повећању фонда популарних књига, које читаоце привлаче да дођу у библиотеку. Њих је током прошле године било око 800, користећи књиге из одјељења за одрасле и дјецу, завичајну збирку и одјељење стране литературе у којој је више од 5.000 наслова на страним језицима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.