Моника Поњавић, чланица тима “ЕПК Бањалука 2024”, за “Глас Српске”: Добили смо вјетар у леђа за нове пројекте

Осим тога имамо све разлоге да вјерујемо да имамо одличну апликацију, тачније, једну од бољих која је поређена чак и са апликацијом Голвеја и то је одређена врста вјетра у леђа који смо добили, што у оваквој ситуацији значи много.

Рекла је за “Глас Српске” чланица тима “Европска престоница културе Бањалука 2024” Моника Поњавић.

Иако је у Бриселу за Европску престоницу културе изабран норвешки град Бодо, пред бањалучким тимом остају нови изазови, а њихова апликација добила је само један бод мање од норвешке апликације.

Апликацију су, уз помоћ бањалучке културне сцене, осмислили, написали и дизајнирали: Моника Поњавић, Вук Радуловић, Марко Билбија, Саша Ђорђевић, Бојан Галић, Мирјана Галић, Дијана Грбић, Немања Миленковић, Огњен Шукало и Никола Кужет.

Пројекат и програм се ослања на Стратегију развоја културе Бањалука 2018-2028, стратешки документ који је у јуну 2018. усвојен у Скупштини града и тако постао први стратешки документ развоја културе на нивоу града у БиХ.

Под слоганом “Супротности се привлаче”, те лајтмотивом “Суочавање”, стратегију чине четири кључне теме: “Наизмјенична струја”, “Пуњење батерије”, “Искра” и “Нова енергија”.

Апликација даје одговоре на око 40 питања представљених кроз седам поглавља: допринос дугорочној стратегији, културни и умјетнички програм, европска димензија, партиципација, менаџмент и капацитет за имплементацију.

- Оно што је оставило горак укус у устима јесте чињеница да је Норвешка добила трећу Европску престоницу културе, након Бергена и Ставангера, док БиХ није добила ту шансу. Није јој указано повјерење и то је тако. Нажалост - каже Поњавићева.

Објашњава да Бањалука нема право да аплицира за Европску престоницу културе до 2033. године.

- Тада се сам програм за БиХ и затвара, тако да је ово била та шанса. Чини ми се. Иста ствар се десила норвешком граду Бодо, који је био са нама у конкуренцији. Они су своју апликацију радили седам година, јер им је било онемогућено да аплицирају оне године када је, у конкуренцији са Херцег Новим, добио Нови Сад, јер тада ЕФТА земље нису имале право да аплицирају. У случају да се одлучи поново за кандидатуру, да може се ићи поново са истим програмом јер не постоји правило које каже да не може, али не видим пуно смисла у томе, јер ће се за десет година појавити неке нове теме вриједне обрађивања. И неки нови људи. Надам се - истиче наша саговорница.

Још није познато шта ће бити реализовано од програма који је већ планиран у оквиру апликације.

- Видјећемо. Превише је рано о томе говорити - казала је Поњавићева.

Као највећи адут Бањалуке у поређењу са европским градовима истиче идеје и креативност људи.

- То смо показали нашом апликацијом, која, као што сам већ рекла, сада важи за једну од бољих, како садржајем тако и дизајном. Бањалука је направила велики искорак у том смислу. Свима који су узели и прочитали бањалучку апликацију то је јасно. А наша апликација је производ домаћих снага, идеја и креативности - наглашава Поњавићева.

Сматра да би се сада требало окренути Стратегији развоја културе.

- Стратегијом, која још чека акционе планове на основу којих би се имплементирала, предвиђају се разне важне ствари и ако би се само пола од тога спровело, Бањалука би продисала - закључила је Поњавићева.

Доступност европских фондова, додаје, био је један од основних разлога што су ушли у ову причу, јер “Европска престоница културе”, пројекат Креативне Европе, граду даје бренд, награду од три милиона конвертибилних марака и лакши приступ фондовима.

- Комплетан умјетнички програм и инфраструктура би, у случају да смо прошли, били финансирани од стране града, ентитета и државе, а не Европске уније. Са друге стране, нама су европски фондови доступни и може се аплицирати, међутим, као и у случају пројекта “Европска престоница културе” БиХ тешко долази до средстава, јер у самом старту подлијеже истим правилима као, на примјер, Француска или Норвешка, без обзира на контекст и стање у држави, што је пресудно. Односно, да то срочим простије, ми не крећемо од нуле него из минуса - истакла је Поњавићева.

Треба указати повјерење домаћем кадру

- Треба радити на улагању у домаћи кадар. На његовом профилисању. На указивању повјерења домаћем кадру. То је приоритет. Јачање и изградња капацитета, што је био фокус једне од наше четири програмске струје, чија су два важна пројекта били Хајдуци и Јатаци и 224. Домаћи кадар који ће створити и покренути сцену и враћање културе и умјетности у јавни простор, којем је пријеко потребан живот - каже Моника Поњавић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.