Моцартова Чаробна фрула као нијеми филм

Дјело се одувијек издвајало, прије свега, јер су Моцарт и његов либертиста Емануел Шиканедер жељели да дјело има водвиљску анархију, урнебесни хумор испресијецан магијом, просвијећеност, мудрост, али и нешто суровости. Све ово представљало је велики изазов за модерне режисере и само неколико њих успјело је да пренесе атмосферу комада.

Аустралијски режисер Бери Коски је у новој верзији, у којој је радио са Комише опер Берлин и британском позоришном групом "1927", донио идеалистичко извођење које "бруји, врти се и расипа маничном енергијом и радошћу".

Публика је на отварању Фестивала театра у Единбургу била усхићена и гласно се смијала. Визуелна оригиналност је просто плијенила и одушевљавала гледаоце.

- Искуство је било незаборавно, ако не и помало исцрпљујуће - казао је један одушевљени гледалац.

Оригинално Моцартово дјело зна да буде помало досадно, али проблем у вези са новом продукцијом није у томе да ће публици бити досадно, већ да би могла бити опчињена претјераном "високооктанском" представом.

Нова продукција је базирана на филму без звука из двадесетих година прошлог вијека гдје је Папагена глумио Бастер Китон, а Памину Луис Брукс.

"Чаробна фрула" представља један сасвим други ниво захваљујући сарадњи са Полом Баритом, који је радио анимације, и Сузан Андраде, вођом невјероватне позоришне групе "1927."

Дијалог је замијењен картама са текстом, а доста је коришћен само знак узвика. Стил глуме користи мутиране нијеме гестове и мимику из филма.

Цртани филмови, ручно бојене фотографије и слике у низу се мијењају пред очима гледалаца као да гледају калеидоскоп. Испред њих се само смјењују невјероватне сценске слике - Носферату и његови бијесни ђаволски пси, док се у позадини чују Папагенова звона и Памина док пјева "Осјећам то".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.