Милан Ракић нас је позлатио својом лирикомМилан Ракић нас је позлатио својом лириком

Александра Маџар 30.09.2016 08:00

Бањалука - Милан Ракић је као француски ђак, у вријеме када је стварао, дао нашој поезији једну милост која се зове сонет, необично музикалан сонет. Његова рима која није буквална и која није намјештана осликала је дух француске поезије.Бањалука - Милан Ракић је као француски ђак, у вријеме када је стварао, дао нашој поезији једну милост која се зове сонет, необично музикалан сонет. Његова рима која није буквална и која није намјештана осликала је дух француске поезије.

Овим ријечима књижевник Миленко Стојичић подсјетио је на великог српског пјесника, књижевника и дипломату рођеног на данашњи дан, давне 1876. године у Београду. За аутора неких од најљепших љубавних пјесама, међу којима су "Искрена песма", "Очајна песма", али и родољубивих, "На Газиместану" или "На Косову" каже да је и данас жив пјесник у смислу читљивости.

- Његова поезија није заточена у библиотеци, по њој није пала прашина и паучина и њега не читају мољци. Ракић је пјесник који се памти - истакао је Стојичић.

Историја српске књижевности, како каже, почиње од датума.

- Те најзначајније датуме, ми морамо да освијетлимо, да и они на неки начин проговоре. Датум је само повод да ми отворимо не само календар наше књижевности, него и неке друге календаре, а то су књиге оних чије рођендане или годишњице смрти обиљежавамо - прича књижевник.

Подсјетио је и на Ракићеву пјесничку моћ да неке од најзначајнијих датума српске историје лиризује на најљепши могући начин.

- Ракићева поезија никад није изгубила на томе што је у њу уплитао историју. Он је биће пјесме спасио на онај оригинални, стваралачки, креативни начин иако је у њу уткивао историјске догађаје - нагласио је Стојичић.

Сјећање на Ракића пробудио је и књижевник и пјесник из Новог Сада, Ненад Грујичић који је 1995. године за књигу "Пуста срећа" добио од Удружења књижевника Србије, награду која носи име овог великана српске писане ријечи.

- Милан Ракић је особен српски песник, који је написао свега 64 песме, али оне су заправо све антологијске вредности, слично Бранку Радичевићу који је написао свега 54 песме. Они припадају реду оних песника који су у тзв. мањку песама показали вишак свога талента и успоставили једну меру вредности каква и приличи врхунској поезији - сматра Грујичић.

За Ракића истиче да као мајстор везаног стиха, може послужити као својеврсни буквар за обучавање многих пјесника који су данас застали у слободном стиху и никако да се окрилате и почну да пјевају у везаном.

- Ракић је генерално један антологијски песник који је оставио не много по броју песама, али нас је позлатио својом лириком - казао је Грујичић.