Дијељење језика политички апсурд
Требиње - Српски језик је један јединствен по свим критеријумима лингвистичког идентитета, због чега је свака подјела језика по националним именима политички произведен апсурд, без лингвистичког утемељења и научне релевантности.
Рекао је ово у четвртак увече у Требињу проф. др Милош Ковачевић, на промоцији своје нове књиге "Српски језик између науке и политике".
Ковачевић је подсјетио да је српски језик један, јер има једну основицу и граматичку структуру, као и по свом комуникативном идентитету, јер је разумљивост међу његовим говорницима стопроцентна, али да је "наједном из политичких разлога постао вишеимен", запитавши, да ли различито име значи и различит језик.
- Ви можете сваки дан да промијените име на суду, али, да ли сте ви тада и увијек друга особа? Ова књига треба да покаже на најбољи могући начин све апсурде подјеле једног језика по именима, те да та имена апсолутно ништа не значе. Да тај језик, колико год од њега бјежали именом, структуром остаје српски - рекао је Ковачевић, на промоцији коју су приредили Српско удружење "Ћирилица" Требиње, Културни центар Требиње и Књижевно удружење "Сусрет".
Ковачевић је подсјетио да се нација дефинише територијом, да језик није услов постојања нације како је то било у 18. вијеку, због чега данас нација и језик не морају имати исти идентитет, као што је случај и са највећим свјетским језицима: енглеским, њемачким или шпанским.
- Како је њемачка нација у 18. вијеку настала на њемачком језику, тако су ове балканске нације са краја 20. вијека настале на посве другим критеријумима. Књига покушава да укаже како превазићи проблем у БиХ да сви схвате да је лудост у 21. вијеку враћати се критеријумима из 18. вијека - истакао је Ковачевић.
Он је оцијенио да је "Балкан највише 'Балкан' управо у језику", те да ни у овом језичком смислу никад не може бити дио Европе која познаје другачије критеријуме".
- Ако ћемо ићи у Европу, ићи ћемо са критеријумима, а то значи да ћемо имати српски језик, који ће бити српски и кад га говоре Бошњаци, и Црногорци, и Хрвати, као што је њемачки језик њемачки и кад га говоре Луксембуржани, и Швајцарци, и Аустријанци. Језик не трпи политичке акције - закључио је професор Милош Ковачевић.
Политички диктат
Доц. др Михајло Шћепановић, са Филолошког факултета у Београду, рекао је да је за "заперке за стаблу српског језика" крива и "лакомисленост и лаковјерност" српске академске и политичке заједнице, које су најприје "дозволиле да повјерујемо у закључке Новосадског договора и Декларацију о хрватском књижевном језику", да би потом потписивале све што је по политичком диктату стизало из западних центара моћи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
