РЕЦЕНЗИЈА “Дина: други дио” (2024): Једноставни спектакл VIDEO

Бранислав Предојевић
РЕЦЕНЗИЈА “Дина: други дио” (2024): Једноставни спектакл VIDEO

Одлука режисера Денија Вилнева да се упусти у захтјевну и скупу екранизацију романа “Дина”, доајена научне фантастике Френка Херберта, могла се током пандемије и слома класичног биоскопа лако претворити у катастрофу са тешким посљедицама по каријеру цијењеног канадског аутора.

Срећом, испоставило се да је Вилнев био прави човјек на правом мјесту, више него талентован и спреман да се упусти у ризик, успјевши да амбициозни подухват претвори у креативни и комерцијални тријумф филма “Дина: Први дио”, који је уз све препреке (укључујући и “кукавички” прорачунату одлуку студија “Ворнер” да филм паралелно приказује у биоскопима и на стримингу), стигао до зараде од 400 милиона долара уз сјајне критике. Пошто се зна да се у Холивуду ништа не цијени као успјех, за други дио Вилнев је добио одријешене руке, што га је ставило у лагодну позицију да уз врхунски буџет од 190 милиона слободно реализује сопствену визију саге о пјешчаној планети Аракис и та се слобода дословно види у сваком кадру његовог свемирског епа у трајању од 165 минута.

Досљедно се држећи идеја о адаптацији комплексног Хербертовог дјела, базираним на принципу који би се могао описати као “дубоко поштовање, али не и слијепо робовање канону предлошка”, из првог дијела филма, он је уз помоћ сценаристе Џона Спитса наставио развијати причу из првог дијела у филм, који без већих проблема унутар жанровских образаца научне фантастике мири елементе акционог спектакла, љубавне драме и трагедије на аутентичан начин. Једноставна сценаристичка премиса, којом се обиман роман препун филозофских размишљања, комплексних друштвено-политичких идеја и са десетинама карактера, свјесно поједностављује у корист филмског језика, како заплетом тако и сликом, у рукама Вилнева и његове ауторске екипе претворила се у функционално оруђе којом се богатство књижевних идеја с лакоћом претвара у раскошно биоскопско остварење, које убједљиво плијени на свим сегментима продукције.

Прича о Полу Атреиду (Тимоти Шаламе), човјеку који се налази разапет између жеља и дужности према свом окружењу, између љубави и части, између личне слободе и одговорности према људској врсти, врло је лако могла склизнути у патетику и конфузију, али Вилнев сликом, глумом и звуком води филм према сопственој визији монументалног усуда јунака, који зна да је друго лице тријумфа његовог херојства трагедија за цијели универзум. Можда већ створена премиса и дефинисане координате свијета, у којем се други дио “Дине” одвија, кваре утисак зачудности првог филма код публике, али с друге стране до изражаја долазе глумачке бравуре и међусобна интеракција кључних ликова, док се у позадини одвија спектакуларни филмски напад на сва чула, којем је дословно немогуће одољети ако сте истински поштовалац седме умјетности.

Главне звијезде филма Шаламе и Зендаја бриљирају као двоје апсолутних странаца, а потом и страствених љубавника, које усуд љубави претвара и у побједнике и губитнике у игри, коју сами покрећу, али је не могу контролисати, дефинитивно потврђујући у пракси разлог њиховог звјезданог статуса унутар индустрије. Из другог плана имамо једнако надахнуте роле Остина Батлера као Фејда Рауте, психопатског насљедника породице Харконен или Ребеке Фергусон као Госпе Џесике, док на стандардно врхунску глуму ветерана Хавијера Бардема, Стелана Скарсгарда или Џоша Бролина не треба трошити ријечи. У кадру су и раде свој посао.

Ношен акционим предлошком другог дијела приче Вилнев без милости публику терорише спектакуларном комбинацијом слике и звука (уз неколико антологијских сцена попут Половог јахања црва, двобоја у арени Харконена или финалног обрачуна), док драмски зачин дозира на кашчицу у правим моментима, таман толико да ухватимо предах и повежемо конце епске приче која ће, то је сада јасно, за финализацију сачекати трећи дио. До тада, остаје да гледамо фантастични други сегмент епске саге који је исто вријеме, као и пустиња Аракиса, прелијеп, али опасан, потврђујући по ко зна који пут да Холивуд може вољети или презирати, али када треба направити истовремено спектакуларан и добар филм, адреса у брдима Лос Анђелеса и даље остаје мјесто без премца.

Оцјена 5

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана