РЕЦЕНЗИЈА “Фалаут”(2024): Добро дошли у апокалипсу VIDEO

Бранислав Предојевић 24.04.2024 09:00

Огромне корпорације доминирају привредом Америке, институције државе су у другом плану, моћни и богати појединци некажњено се играју судбинама обични људи, а сјенка нуклеарног рата виси над свијетом...

И ако вам ово лични опис на Америку данашњице, гријешите, то је само алтернативна Америка 50-их у телевизијској серији “Фалаут” (Fallout), адаптацији култне видео-игре, коју једна судбоносна разлика дијели од наше стварности, нуклеарне бомбе су експлодирале и свијет је претворен у постапокалиптичну рушевину.

У том свијету у којем су мање срећни остављени да покушају преживјети у отрованој радиоактивној пустоши како знају и умију, док су они више срећни и значајно богатији, удобно преживјели у луксузним подземним склоништима, почиње права прича серије “Фалаут”, која се емитовала на стриминг сервису “Амазон” и у међувремену постала једно од најпријатних креативних изненађења године. Наиме, све квалитетнији и све успјешнији талас екранизација видео-игара на телевизији, као сљедеће златне коке за велике студије стриминг ере, након серија “Аркане”, “Посљедњи од нас”, “Хало”, “Твистед метал”, адаптацијом игре “Фалаут” напокон је добио серију која с лакоћом мири критику и публику, рушећи рекорде гледаности уз обострано поштовање, како гејмерске популације, тако и дијела публике који са свијетом игара нема превише додирних тачака.

У случају ове серије, главни креативни тандем Џонатан Нолан и Лиза Џој, који су били извршни продуценти, одлучили су да исправе своје грешке из серије “Западни свијет” рађене за “ХБО”, схвативши да велике амбиције и комплексност приче нису саме по себи довољни да се створи врхунска серија, већ да за то треба врхунски уравнотежена комбинација свих њених дијелова.

Прије свега добро и јасно разрађен сценарио (дјело Женеве Робертсон-Дорет и Грем Вагнера), како би се креирао увјерљив свијет у којем се одвија заплет, те добро профилисани карактери јунака који се у том свијету крећу, потом сигурна режија која пажљиво дозира приповједачки темпо, затим и врхунска глумачка екипа способна да одговори на захтјеве сценариста и режисера, те дискретна надоградња из другог плана путем камере, музике и монтаже.

У случају серије “Фалаут”, грешке нема, њен свијет се ослања на кључне поставке игре, али је храбро надограђује на квалитетан начин, режисерска екипа на челу са Џонатаном Ноланом (режирао прве три од осам епизода укупно) све вријеме држи конце у својим рукама, док његов технички тим дословно бриљира на свим пољима од сјајне ретро футуристичке сценографије, преко раскошне камере до маестрално написане музике Рамија Џавадија, која додатно појачава атмосферу у кључним моментима.

Једнако увјерљиво игра и глумачки ансамбл, у којем наравно бриљира кључна тројка, Ела Парнел као Луси Меклејн, наивна дјевојка одрасла у сигурности склоништа, Ерон Мотен као Максимус, сироче из Пустоши, које је постало члан религозно-милитаристичке групе Братство челика и маестрални Волтон Гогинс као Гул, радиоактивни мутант и ловац на главе, бивша звијезда вестерн филмова, која 200 година чека прилику за освету због губитка породице, тврдоглаво одбијајући да умре... Чудна тројка, коју сплет околности доведе у нежељену интеракцију, а која заједно има прилику да промијени свијет, настао на рушевинама нуклеарног рата, али и да разоткрије кривце за његов почетак и њихов монструозни план за стварање “врлог новог свијета”.

Треба поменути да без обзира на тежину централне драмско-друштвене тематике, “Фалаут” прије свега функционише као врхунска забава, утемљена на упечатљивим ликовима, атрактивној естетици, откаченом хумору, бруталном насиљу, фуриозној динамици и застрашујућој атмосфери. Особинама, какве и приличе свијету којем су апокалипсу дали они који су га, наводно, требали штитити, док су цијену као и обично платили они, који су заштитницима дали своју вјеру, а заузврат добили смрт и уништење...

У свијету телевизијског стриминга, адпатација игре “Фалаут” урадила је нешто слично што је урадио филм Џорџа Милера “Побјесњели Макс: Аутопут бијеса” у кинематографији Холивуда, а то је експресиван наук, да није важно колико је прича оригинална, већ колико је начин њеног приповиједања аутентичан. Укратко речено, добро дошли у апокалипсу, по ко зна који пут.